Na periferiji Berlina nedavno se pojavila zarazna bolest slinavke i šapa, što je izazvalo brojne reakcije i preventivne mere u nekoliko zemalja. Ova bolest, iako ne predstavlja rizik po bezbednost ljudi ili hrane, vrlo je zarazna i pogađa goveda, ovce, svinje i druge papkare.
Preventivne mere u svetu
Jedinica za veterinarske standarde u Južnoj Koreji i Velikoj Britaniji prve su reagovale na ovu situaciju uvodeći zabranu uvoza svinjskog, jagnjećeg i goveđeg mesa iz Nemačke. Pored mesa, stopiran je i uvoz mlečnih proizvoda, slanine, salama, sireva, kao i žive stoke osetljive na bolest slinavke i šapa. Zabrana je izazvala očekivane poremećaje u lancima snabdevanja, budući da je Nemačka jedan od najvećih izvoznika svinjetine u Veliku Britaniju.
Srbija i uvoz mesa i mlečnih proizvoda
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u prethodnom periodu uvozila proizvode životinjskog porekla iz Nemačke. U prvih 11 meseci prošle godine, uvezeno je:
- 20 tona konzervisanog goveđeg mesa,
- 1 tona prerađevina od svinjskog mesa,
- 6.925 tona različitih vrsta sira,
- 4.735 tona mleka i proizvoda od mleka, poput jogurta, pavlake, kiselog mleka i kefira.
Međutim, trenutno nema potvrde da li će Srbija uvesti zabranu na uvoz ovih proizvoda kako bi se sprečio rizik od pojave bolesti na domaćim farmama. Stručnjaci smatraju da je potrebna stroža kontrola uvoza kako bi se smanjila svaka potencijalna opasnost.
Šta je bolest slinavke i šapa?
Bolest slinavke i šapa je virusna infekcija koja se širi brzo i izaziva ozbiljne ekonomske gubitke u stočarskoj industriji. Pogođene životinje imaju simptome poput visoke temperature, pojave plikova na sluzokoži i nogama, te smanjenog prinosa mleka. Iako nije opasna po ljude, njena pojava zahteva hitne mere kako bi se sprečilo širenje.
Preventivne mere za srpsku poljoprivredu
Kako bi se srpska poljoprivreda zaštitila od potencijalnih rizika, neophodno je:
- Pojačati kontrole uvoza proizvoda životinjskog porekla.
- Obezbediti pravovremenu komunikaciju sa međunarodnim institucijama za veterinarsku kontrolu.
- Informisati farmere o simptomima bolesti i merama prevencije.
- Razviti krizni plan za brzu reakciju u slučaju pojave bolesti.