Da li ste znali da domaćinstva u Srbiji godišnje proizvedu više od 250.000 tona biorazgradivog otpada, koji najčešće završi na deponijama, umesto da postane korisno đubrivo za baštu?
Kompostiranje nije samo stara veština – to je i savremen, pametan način da iskoristite ostatke hrane i biljnog otpada iz domaćinstva i pretvorite ih u zdrav, prirodan humus koji hrani biljke i štedi novac.
Šta je kompost i zašto ga praviti?
Kompost je prirodno organsko đubrivo koje nastaje razgradnjom biljnog otpada. To je način da prirodi vratimo ono što joj pripada – jer lišće, biljni ostaci i ostaci hrane mogu se razložiti i pretvoriti u hranljiv sloj zemlje bogat mikroorganizmima.
Kako kažu stručnjaci za agroekologiju:
Kompostiranjem obnavljamo zemljište, smanjujemo količinu otpada i doprinosimo zdravijoj proizvodnji hrane.
Korišćenje komposta smanjuje potrebu za hemijskim đubrivima, poboljšava strukturu zemljišta i čini biljke otpornijim na štetočine, bolesti i sušu.
Gde i kako započeti kompostiranje?
Za kompostiranje vam nije potreban veliki prostor – dovoljan je jedan kutak dvorišta, bašte ili čak terasa. Kompost možete praviti na nekoliko načina:
- Kao hrpu, direktno na zemlji
- U plastičnoj ili metalnoj kanti sa rupama za ventilaciju
- U specijalizovanom komposteru
Idealno mesto za kompost je polusenovito, zaklonjeno od vetra, sa blagim nagibom kako se voda ne bi zadržavala. Prva podloga treba da bude od grančica ili tankih drvenih delova – da bi omogućila protok vazduha.
Zeleni i smeđi materijali: Prava formula za dobar kompost
Uspešno kompostiranje zavisi od balansa između dve grupe materijala:
Zeleni materijali (bogati azotom):
- Sveža trava
- Talog od kafe
- Čajne vrećice
- Ostatci voća i povrća
- Smeđi materijali (bogati ugljenikom):
- Suvo lišće
- Sitne grančice
- Papir i karton
- Piljevina, slama
Idealno je da u kompost stavljate 1/3 zelenog i 2/3 smeđeg materijala. Nije neophodno da odnos bude savršen, ali što je bolji balans – to će razgradnja biti efikasnija. Važno je da materijali budu usitnjeni i da se povremeno mešaju.
Šta ne treba stavljati u kompost:
- Kuvanu hranu i meso
- Plastiku, hemikalije, lekove
- Korove sa semenom i bolesne biljke
- Izmet pasa i mačaka
Održavanje komposta: Vlažnost, vazduh i toplota
Da bi se materijali pravilno razgradili, kompost treba da ima dovoljno vlage i kiseonika:
- Ako je presuv, dodajte sveže biljne ostatke ili malo vode
- Ako je previše vlažan, dodajte suvo lišće, papir ili piljevinu
- Povremeno promešajte kompost (na svakih 1 do 3 meseca), kako bi se ujednačio proces i dodao kiseonik
Gornji sloj komposta pokrijte zemljom, slamom, lišćem ili kartonom – da biste sačuvali vlagu i zaštitili ga od vremenskih uslova.
Kako prepoznati zreo kompost i kako ga koristiti
Zreo kompost ima tamnu boju, mrvičastu strukturu i prijatan miris koji podseća na šumsku zemlju. U njemu više ne prepoznajemo ostatke hrane ili lišća.
Takav kompost možete koristiti za:
- Đubrenje povrtnjaka i voćnjaka
- Mešanje sa zemljom prilikom sadnje cveća i drveća
- Poboljšanje kvaliteta zemljišta u saksijama
- Pravljenje tečnog đubriva – tako što kompost potopite u vodu i ostavite da odstoji nekoliko dana
Ako želite zdravije biljke, manje otpada i bolju zemlju – kompostiranje je pravi korak. A sve to možete započeti već danas, uz malo strpljenja i minimum prostora.