Od pet vrsta lasti koje žive u Srbiji, bregunica (Riparia riparia) spada među manje poznate. Za razliku od svojih rođaka, gradske i seoske laste, ne gnezdi se na objektima koje je čovek napravio. To ne znači da je teško uočiti – naprotiv, bregunice se udružuju u kolonije koje mogu brojati i po nekoliko hiljada parova.
Njihovo ponašanje pri gnežđenju je izuzetno zanimljivo. Gnezde se u rupama koje same kopaju u strmim zemljanim i peščanim odsecima pored reka, jezera, puteva i veštačkih kopova. Na kraju tunela, koji je u proseku dug oko 60 cm, prave malu komoru prečnika oko 15 cm. Tu, na sloju od vlati trave, krzna i paperja, ženka polaže 5–6 jaja. Gnezde se od sredine maja, po povratku iz Afrike gde provode zimu.
Gde u Srbiji bregunice najčešće gnezde
Bregunice prvenstveno naseljavaju doline velikih reka i stajaćih voda, gde nalaze povoljne uslove za ishranu i gnežđenje. Najbolja gnezdilišta u Srbiji nalaze se uz reke Dunav, Tisu, Savu, Moravu i Drinu, a gotovo 40% nacionalne populacije obitava uz Dunav.
Zašto su bregunice ugrožene i zašto ih treba čuvati
Ova korisna vrsta lasti ugrožena je zbog nestanka prirodnih staništa – najviše zbog izgradnje obaloutvrda i drugih radova na našim rekama. Dodatno ih ugrožava i upotreba pesticida duž rečnih tokova jer su bregunice izuzetni insektolovci – jedna lasta može da pojede i do 1.000 insekata dnevno.
Na osnovu podataka iz Mađarske, poznato je da je u Panonskoj niziji brojnost bregunica pala za više od 70% u poslednjih 40 godina. Pretpostavlja se da se sličan pad dogodio i u Srbiji. Zato je važno da se precizno utvrde brojnost i raspored kolonija, kako bi se u narednom periodu mogao pratiti trend i predložiti mere zaštite.
Kako građani mogu da pomognu – traje prvi popis bregunica u Srbiji
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sprovodi prvi nacionalni popis bregunica i poziva građane da se priključe. Potrebno je da do kraja juna pošalju tačnu lokaciju i fotografiju kolonija bregunica – karakterističnih odseka sa rupama u kojima se ptice gnezde. Lokacije će zatim obići popisivači koji će posebnom metodologijom utvrditi broj parova.
Pozivamo građane da nam pomognu da pronađemo što više aktivnih kolonija bregunica. Potrebno je samo da nam pošalju tačnu lokaciju i fotografiju tih karakterističnih odseka sa rupama u kojima one žive, a kasnije će popisivači obići prijavljene lokacije i posebnom metodologijom utvrditi broj parova, kaže Jelena Nikolić Antonijević, koordinatorka popisa.
📩 Lokaciju i fotografije šaljite do kraja juna na imejl:
jelena.nikolic.antonijevic@pticesrbije.rs
Popis se sprovodi u okviru projekta izrade prvog nacionalnog Atlasa ptica gnezdarica Srbije, uz podršku Evropskog saveta za popis ptica (EBCC), kroz Fond malih grantova za monitoring (SGF).