Ova godina donela je malo padavina i duže sušne periode, što je izazvalo stres kod mnogih biljaka, pa i kod ruža. Nedostatak vlage, visoke temperature i suvi vetrovi doveli su do slabljenja biljaka, pa su one postale podložnije napadu bolesti i štetočina.
Ljubitelji cveća širom Srbije primetili su da im ruže, i pored redovnog zalivanja i prihrane, sve češće napadaju pepelnica, crna pegavost i lisne vaši. Prema podacima Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, najkritičniji period za pojavu problema bio je upravo krajem proleća i tokom vrelih letnjih meseci.
Kako bi vaše ruže bile zdrave, cvetale obilno i imale lepe jarke boje, ključna je redovna preventivna zaštitita i da se reaguje na prve znake bolesti. Evo TOP 5 praktičnih saveta za negu i zaštitu ruža koji će vam pomoći da izbegnete najčešće greške.
1. Preventiva je pola zdravlja
Većina problema nastaje jer se ruže tretiraju tek kada bolest uzme maha. Iskusni cvećari savetuju da se prvi tretmani obave čim se pojave prvi listići, najčešće u drugoj polovini aprila.
Kako su zime u poslednje vreme sve blaže, broj štetočina koje prezimljavaju na biljkama raste, posebno lisnih vaši i grinja. Zato je potrebno pravovremeno tretirati ruže fungicidima i insekticidima.
2. Najčešće bolesti koje napadaju ruže
Ruže su osetljive na više gljivičnih oboljenja. Evo pregleda onih koje se najčešće javljaju u našim uslovima:
- Pepelnica ruže (Sphaeroteca pannosa) - prepoznaje se po beličastoj prevlaci po listovima i pupoljcima, kao da su posuti brašnom. Tretira se fungicidima na bazi sumpora, a pri zalivanju treba izbegavati kvašenje lista.
- Rđa ruže (Phragmidium mucronatum) - javlja se u vidu narandžastih pega koje se spajaju, pa list žuti i opada. Zaštita se sprovodi fungicidima na bazi bakra.
- Crna pegavost (Diplocarpon rosae) - najpoznatija bolest ruža, izaziva crne pege i prerano opadanje lišća. Zaražene delove obavezno ukloniti i spaliti.
- Siva trulež (Botrytis cinerea) - napada pupoljke i cvetove koji dobijaju sivo-smeđe mrlje; rešenje je uklanjanje uvelih cvetova i zaraženih delova.
- Plamenjača ruže (Pseudoperonospora sparsa) - javlja se kao žućenje i sušenje listova. Preventiva su bakreni preparati i izbegavanje prekomernog zalivanja.
3. Štetočine koje prave najveću štetu
Ružama najviše prete sitni insekti koji se brzo množe. Najčešće se javljaju:
- Lisne vaši (Aphidoidea) - zelene, crne ili bele, stvaraju lepljivu mednu rosu i privlače čađavice. Suzbijaju se insekticidima, ali i prirodno — bubamare i osice su njihovi prirodni neprijatelji.
- Koprivina grinja (Tetranychus urticae) - nevidljiva golim okom, voli suvo i toplo vreme. Prvi simptomi su sitne bele tačkice po listu. Pomaže povećanje vlažnosti i tretman akaricidima.
- Ružini tripsi (Thrips fuscipennis) - napadaju pupoljke i cvetove. Najbolje rešenje su specijalizovani akaricidi i redovna kontrola biljaka.
4. Pravilno zalivati i prihranjivati ruže
Jedna od najčešćih grešaka je zalivanje preko lista. Ruže uvek zalivajte pri dnu stabla, u jutarnjim ili večernjim satima. Prekomerna vlaga i voda na listovima otvaraju vrata gljivičnim infekcijama.
Prihranu obavljajte umereno, najbolje organskim đubrivima ili specijalizovanim granulama za ruže. Biljke koje imaju dovoljno hraniva otpornije su na bolesti i stres.
5. Prirodna zaštita - saveznici iz bašte
Ako izbegavate hemiju, ruže možete zaštititi i prirodnim preparatima:
- ekstraktom koprive (odličan protiv lisnih vaši),
- čajem od belog luka (ima antibakterijska svojstva),
- i prskanjem rastvorom sode bikarbone i sapuna (sprečava pepelnicu).
Redovno uklanjajte uvele cvetove i zaraženo lišće, kako biste sprečili širenje bolesti i omogućili da biljka ulaže energiju u nove pupoljke.