U periodu od 2012. do 2020. godine, udeo poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom u EU povećao se za više od 50%, dostigavši 9,1% ukupne poljoprivredne površine. Do 2023. godine, ova cifra je porasla na 10,9%, što predstavlja 17,7 miliona hektara.
Vodeće zemlje u organskoj poljoprivredi
Iako nekoliko zemalja prednjači u ukupnim površinama pod organskom proizvodnjom, Austrija zauzima prvo mesto po procentualnom udelu poljoprivrednog zemljišta pod organskom proizvodnjom, sa oko 25%. Ovaj impresivan udeo ukazuje na duboku posvećenost Austrije održivom agrarnom razvoju i ekološkim standardima. Pored Austrije, Španija, Francuska, Italija i Nemačka su takođe ključne zemlje u razvoju organske poljoprivrede.
Prema podacima iz 2023. godine, zemlje sa najvećim udelom u organskoj poljoprivredi EU su:
- Austrija: 25%
- Španija: 17%
- Francuska: 15,8%
- Italija: 14,1%
- Nemačka: 9%
Raznovrsnost organske poljoprivrede u EU
Organska poljoprivreda u EU obuhvata različite vrste useva. Najveći udeo površina je pod livadama i pašnjacima (42%), zatim sledi krmno bilje (17%), žitarice (16%) i višegodišnji zasadi poput voća, maslina i vinograda (11%).
Izazovi organske proizvodnje
Iako biljna organska proizvodnja beleži značajan rast, organska stočarska proizvodnja i dalje čini mali udeo u ukupnoj stočarskoj proizvodnji EU, krećući se između 1% i 7% u zavisnosti od sektora. Očekuje se da će potražnja za organskim mesom i mlečnim proizvodima podstaći dalji razvoj ovog sektora.
Statistika za 2024/2025: Raste interes za organskom poljoprivredom
U 2024. godini, broj hektara pod organskom poljoprivredom u EU porastao je za 6% u odnosu na prethodnu godinu, a očekuje se da će do 2025. godine organska poljoprivreda zauzeti oko 10% ukupnih poljoprivrednih površina EU. U zemljama poput Španije, Francuske i Italije, udeo organskih površina nastavlja da raste, dok se Austrija očekuje da održi svoju poziciju lidera po procentualnom udelu.
Organska poljoprivreda predstavlja održivu alternativu konvencionalnoj poljoprivredi, doprinoseći zdravijoj i ekološki prihvatljivijoj hrani za potrošače. Uz podršku poljoprivrednika, potrošača i vladinih tela, organska poljoprivreda može igrati ključnu ulogu u izgradnji održivijeg agrarnog sektora u Evropskoj uniji.
