Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Preobraženje Gospodnje, jedan od 12 velikih Hristovih praznika u pravoslavnom kalendaru. Ovaj praznik, poznat i kao letnje Bogojavljenje, uvek se obeležava 19. avgusta.
Preobraženje Gospodnje pada u periodu Gospojinskog posta, te su trpeze na ovaj dan posne. Praznik je posvećen sećanju na događaj kada se Isus Hristos preobrazio na gori Tavor, ukazujući na svoje buduće stradanje i slavu.
U Srbiji postoji veliki broj pravoslavnih hramova posvećenih ovom prazniku. Najpoznatije među njima su crkve Preobraženja u Beogradu, Pančevu, Sokobanji, Smederevskoj Palanci, kao i preobraženjski manastir u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koja se naziva i srpskom Svetom Gorom.
Ikone Preobraženja, koje krase ikonostase pravoslavnih crkava, prikazuju Hrista na Gori, okruženog svetlošću, zajedno sa prorocima Ilijom i Mojsijem, dok trojica apostola u strahu leže na zemlji.
Na ovaj praznik, u pravoslavnim hramovima se blagosilja prvi rod grožđa, koje se, prema srpskom pravoslavnom običaju, prvi put jede baš na Preobraženje.
Narodno verovanje kaže da je ovo dan kada se poslednji put kupa u rekama, jer je Preobraženje povezano sa promenom godišnjih doba. Tradicija takođe govori da se na Preobraženje preobražava i priroda, pa se često čuje da se „preobražava i voda i gora“.
Prema narodnim običajima, ne preporučuje se spavanje tokom dana, jer se veruje da će onaj ko spava biti pospan cele godine. Takođe se smatra da na ovaj dan nije dobro plakati, jer bi to moglo postati loša navika. Postoji običaj da se u ponoć pogleda u nebo i uputi molitva za zdravlje i blagostanje.
Za detaljan prikaz svih crkvenih praznika tokom avgusta 2024. godine, posetite crkveni kalendar.