Što je više praznog saća u košnici - pčele postaju ljuće! Mnogi pčelari su primetili da njihova društva znaju da "polude" i kod najmanjeg uznemiravanja. Najnovija istraživanja pokazuju da košnice sa mnogo praznog saća reaguju i do dva puta agresivnije na spoljne pretnje u poređenju sa onima koje ga imaju manje. Pored toga, one brže izleću i češće ubadaju napadača. Ovo ponašanje nije slučajno - priroda je pčelama dala urođeni mehanizam zaštite zaliha, naročito kada ima mnogo praznih ćelija koje čekaju da budu napunjene medom.
Prazno saće - nevidljivi okidač pčelinje nervoze
U košnicama sa većim površinama praznog saća oslobađa se još neidentifikovani feromon, za koji stručnjaci veruju da utiče na pojačano letenje, prikupljanje meda i - agresivnost. Taj feromon podiže opšti nivo aktivnosti društva, ali i njegovu spremnost da se brani. Ovaj efekat je zabeležen čak i kada u tom saću prethodno nije bilo legla.
Više saća - više meda, ali i više ujeda
Zanimljivo je da pčelinja društva u sezoni obilja nektara, ako imaju dovoljno praznog saća, mogu da donesu i do 30% više meda. Ali cena toga može biti veća agresivnost. Ova pojačana zaštita košnice najverovatnije je prirodni odgovor na potrebu da se očuvaju već prikupljene zalihe hrane.
U prirodi, društva sa mnogo praznog saća često imaju manje zaliha meda, što ih čini ranjivijima. Da bi nadoknadile ovaj nedostatak, pčele postaju opreznije i spremnije na odbranu. To je evolutivni odgovor na potencijalni gubitak resursa - ako su zalihe male, svaka kap meda postaje dragocena.
Pčelari koji žele da smanje agresivnost svojih društava trebalo bi da vode računa o količini praznog saća u košnici, naročito van sezone paše. Balansiranje između proizvodnje meda i mirnoće pčela može biti ključno za održavanje uspešnog i bezbednog pčelinjaka.