Prema poslednjim dostupnim informacijama, u 2025. godini očekuje se da će se otkupna cena maline kretati između 350 i 400 dinara po kilogramu, što predstavlja značajno povećanje u odnosu na prethodnu godinu, ali i kao rezultat očekivanja manjeg roda ove godine.
Malina iz Srbije, prepoznata po vrhunskom kvalitetu i izuzetnim karakteristikama, godinama je bila jedan od glavnih izvoznih aduta poljoprivrede zemlje. Međutim, 2024. godina donela je ozbiljne izazove u sektoru proizvodnje i izvoza, koji su duboko pogodili kako proizvođače, tako i izvoznike.
Pad cena i konkurencija na globalnom tržištu
Pored klimatskih faktora, 2024. godina donela je i pad cena malina na svetskom tržištu. Srbija, kao jedan od vodećih izvoznika, suočila se sa oštrom konkurencijom iz Poljske, Čilea i Bosne i Hercegovine, gde se proizvodnja malina širi uz niže troškove. Povećana ponuda iz tih zemalja dovela je do sniženja otkupnih cena, čime su domaći proizvođači dodatno ugroženi.
Grafikon: Kretanje otkupne cene maline u Srbiji (2015–2025) sa projekcijom za 2025. godinu
Očekuje se da će globalna konkurencija u 2025. godini blago opasti usled vremenskih neprilika koje su loše uticale na rod maline. Ipak, i pored toga srpski izvoznici moraju da rade na unapredenju kvaliteta proizvoda i diversifikuju izvozna tržišta kako bi smanjili zavisnost od nekoliko glavnih kupaca. Pored toga, brendiranje srpske maline kao proizvoda premium kvaliteta moglo bi doprineti stabilnijim i višim cenama.
Povećani troškovi proizvodnje
Klimatski i tržišni izazovi dodatno su pogoršani naglim rastom troškova proizvodnje. Cena goriva, pesticida i đubriva nastavila je da raste zbog globalne inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja. Proizvođači su se suočili sa situacijom u kojoj čak i povećanje prinosa nije garantovalo profit.
Klimatske promene i uticaj na proizvodnju malina
Klimatske promene predstavljaju jedan od ključnih faktora koji su doprineli krizi u 2024. godini. Neuobičajeno visoke temperature u prolećnim mesecima, dugi sušni periodi, kao i kasni mrazevi, izazvali su značajne gubitke u malinjacima širom Srbije. Ovaj nepovoljan vremenski obrazac nije samo smanjio ukupan prinos, već je uticao i na kvalitet plodova, što je dodatno otežalo plasman na inostrana tržišta.
Šta može da donese oporavak srpskoj malini?
Uprkos teškoj 2024. godini, 2025. nosi i određene prilike za oporavak. Sve veće interesovanje za organske proizvode otvara vrata srpskim proizvođačima koji se odluče na prelazak na organsku proizvodnju, što im omogućava bolje cene i stabilnije tržište.
Jedan od ključnih koraka za jačanje sektora jeste poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta — pre svega hladnjača i pogona za preradu. Takva ulaganja omogućila bi produžen rok trajanja plodova, viši nivo prerade i otvaranje mogućnosti za izvoz u udaljenije zemlje.
Godina 2024. ostavila je gorak ukus za srpske proizvođače i izvoznike maline. Kriza izazvana klimatskim promenama, padom cena i rastom troškova ukazuje na hitnu potrebu za strateškim promenama. Ipak, uz adekvatne mere podrške i pametne investicije, 2025. godina može biti početak oporavka i nove šanse za jedan od najvrednijih srpskih izvoznog proizvoda.
