Godine prekretnice za srpsku malinu: Da li iz krizne 2024. ulazimo u uspešniju 2025. godinu?

Malina iz Srbije, prepoznata po vrhunskom kvalitetu i izuzetnim karakteristikama, godinama je bila jedan od glavnih izvoznih aduta poljoprivrede zemlje. Međutim, 2024. godina donela je ozbiljne izazove u sektoru proizvodnje i izvoza, koji su duboko pogodili kako proizvođače, tako i izvoznike.

Klimatske promene i uticaj na proizvodnju malina

Klimatske promene predstavljaju jedan od ključnih faktora koji su doprineli krizi u 2024. godini. Neuobičajeno visoke temperature u prolećnim mesecima, dugi sušni periodi, ali i kasni mrazevi izazvali su značajne gubitke maline širom Srbije. Ovaj nepovoljan vremenski obrazac nije samo smanjio ukupni prinos, već je uticao i na kvalitet plodova, što je dodatno otežalo plasman na inostrana tržišta.

Predviđanja za 2025. godinu ukazuju da klimatski izazovi neće nestati, već će postati još izraženiji. Kako bi se sektor proizvodnje malina održao, neophodno je ulagati u sisteme za navodnjavanje, kao i u otpornije sorte koje će bolje podnositi ekstremne vremenske uslove. Ova ulaganja mogu pomoći proizvođačima da koliko-toliko ublaže efekte klimatskih promena i održe konkurentnost na tržištu.

Pad cena i konkurencija na globalnom tržištu

Osim klimatskih faktora, 2024. godina donela je i značajan pad cena maline na globalnim tržištima. Srbija, koja je među vodećim izvoznicima maline, suočila se sa oštrom konkurencijom iz zemalja poput Poljske, Čilea, kao i Bosne i Hercegovine, gde se proizvodnja maline sve više širi. Povećana ponuda maline iz ovih zemalja, uz niže proizvodne troškove, rezultirala je sniženjem cena, što je direktno pogodilo domaće proizvođače.

U 2025. godini, očekuje se da će globalna konkurencija nastaviti da raste. Srpski izvoznici biće primorani da dodatno unaprede kvalitet svojih proizvoda, ali i da se okrenu diversifikaciji tržišta kako bi izbegli prekomerno oslanjanje na nekoliko glavnih kupaca. Pored toga, važno je raditi na brendiranju srpske maline kao premium proizvoda, čime bi mogle da se postignu bolje cene i kako bi se održala stabilnost u izvoznom sektoru.

Povećani troškovi proizvodnje

Pored klimatskih i tržišnih faktora, kriza u 2024. godini pogođena je i značajnim povećanjem troškova proizvodnje. Cena goriva, pesticida i đubriva porasla je zbog globalne inflacije i poremećaja u lancima snabdevanja. Poljoprivrednici su se suočili s visokim troškovima koje nisu mogli pokriti snižavanjem cene malina, što je mnoge dovelo do ozbiljnih finansijskih problema.

U 2025. godini, situacija bi mogla ostati ista ako se ne preduzmu određene mere na državnom nivou kako bi se smanjili troškovi proizvodnje. Jedna od opcija jeste da se omoguće subvencije za osnovne inpute u proizvodnji malina, kao što su pesticidi i gorivo, ili da se omogući lakši pristup kreditima za male i srednje poljoprivrednike. Ove mere bi mogle pomoći u stabilizaciji troškova i sprečavanju daljeg pada proizvodnje.

Šta može da donese oporavak srpskoj malini?

Iako je 2024. godina donela mnoge izazove, 2025. godina donosi i određene prilike za oporavak. Srpski sektor malina može se osloniti na sve veće interesovanje za organske proizvode, koje je sve prisutnije na globalnom tržištu. Proizvođači koji pređu na organsku proizvodnju malina mogli bi ostvariti bolju cenu i veći plasman na tržišta gde je potražnja za organskom hranom u porastu.

Takođe, važna strategija za oporavak sektora malina je poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta, naročito hladnjača i postrojenja za preradu. Ulaganje u infrastrukturu omogućiće duži rok trajanja malina, bolji kvalitet i veću mogućnost izvoza u daleke zemlje.

Godina 2024. ostavlja gorak ukus za srpske proizvođače i izvoznike maline. Kriza izazvana klimatskim promenama, padom cena i porastom troškova jasno ukazuje na potrebu za ozbiljnim promenama u pristupu i strategiji. Međutim, 2025. godina donosi mogućnost oporavka, pod uslovom da se preduzmu prave mere, kako na nivou poljoprivrednih gazdinstava, tako i na državnom nivou.