Tržište žive stoke u Srbiji trenutno pokazuje dva različita lica. Dok se u govedarstvu beleže tek umerene oscilacije, svinjarstvo ulazi u fazu ozbiljnog cenovnog pritiska koji zabrinjava proizvođače širom zemlje.
Podaci sa terena potvrđuju ono što poljoprivrednici već znaju, pad cena prasadi i tovnih svinja više nije izolovan slučaj, već trend.
Govedarstvo: Stabilnost cena bez prostora za komfor
Kod tovne junadi i bikova cene se i dalje kreću u relativno stabilnom rasponu. U većini regiona dominantne vrednosti za junad preko 480 kilograma zadržavaju se oko 450-480 din/kg, uz povremene oscilacije naniže ili naviše u zavisnosti od ponude.
Telad se u pojedinim regionima otkupljuju i do 800 din/kg, dok su krave za klanje uglavnom oko 240-260 din/kg.
To znači da govedarstvo trenutno održava ravnotežu. Nema naglog pada, ali nema ni rasta koji bi doneo ozbiljniju zaradu u odnosu na troškove proizvodnje.
Svinjarstvo: pad koji zabrinjava
Za razliku od govedarstva, kod svinja je situacija znatno nepovoljnija.
Prasad težine 16-25 kg u nekim regionima pala su na oko 300 din/kg, dok su u nekim sredinama oko 330-370 din/kg. To je nivo koji mnogim proizvođačima ne ostavlja ozbiljan prostor za zaradu.
Još izraženiji problem vidi se kod tovnih svinja. U pojedinim regionima cena se kreće oko 155-165 din/kg, dok je retko gde iznad 170 din/kg. U nekim sredinama tov je spušten i na svega 155 din/kg, što je za mnoge farme ispod granice isplativosti.
Kada se tome doda i slabija prodaja, situacija postaje još složenija - niža cena i sporiji obrt kapitala.
Šta ove brojke zapravo znače?
Pad cene prasadi na oko 300 din/kg i tovnih svinja na 155-165 din/kg šalje jasnu poruku: tržište je pod pritiskom ponude, ali i ograničene tražnje.
Za proizvođača to znači:
- manju maržu po grlu
- duži period vezivanja kapitala
- povećan rizik za male i srednje farme
Najugroženiji su oni bez unapred ugovorenog plasmana i bez sopstvene proizvodnje hrane.
Regionalne razlike - simptom neorganizovanog tržišta
Svinjarstvo je ciklična proizvodnja i oscilacije su normalne. Međutim, kombinacija nižih cena, slabije tražnje i visokih troškova inputa može dovesti do:
- smanjenja broja manjih proizvođača
- smanjenja stočnog fonda
- koncentracije proizvodnje kod većih sistema
Ako se trend nastavi, tržište će se „očistiti“, ali po cenu smanjenja ukupne proizvodnje.
Šta proizvođači mogu da urade?
U ovakvim uslovima ključni su:
- kontrola troškova hrane
- planiranje turnusa
- udruživanje radi bolje pregovaračke pozicije
- ugovaranje plasmana unapred
Svinjarstvo u Srbiji ulazi u fazu u kojoj sama proizvodnja više nije dovoljna - potrebna je tržišna strategija.
Pad cena prasadi i svinja nije samo broj u izveštaju. To je signal da se model poslovanja mora prilagoditi novim tržišnim uslovima.