Batat je biljka koja potiče iz Srednje i Južne Amerike, koja kada se gaji u tropskim krajevima je višegodišnja biljka, ali je jednogdišnja kultura ukoliko se uzgaja u predelima gde se javlja mraz i niske temperature par meseci u toku godine. To je skrobno,korenasto povrće, po sastavu slično običnom krompiru.
Njegov duguljasti, mesnati koren može biti bele, ljubičaste ili narandzaste boje. Veoma je hranljiv i nutritivno bogat. Batat sadrži puno ugljenih hidrata, a vrlo malo masti, pri čemu je bogat antioksidansima, vitaminima i mineralima.
Uticaj batata na zdravlje i njegove blagodeti
Nema puno povrtarskih kultura koje možemo meriti sa batatom i prava je riznica materija koje doprinose našem zdravlju. Batat sadrži visoku koncentracija vitamina C, koji se preporučuje radi opšteg zdravlja, jačanja imuniteta, elastičnosti kože, kostiju i mišića.
Batat je namirnica bogata gvožđem koje pospešuje produkciju belih krvnih zrnaca i ojačava imunitet. Zbog obilja vlakana povoljno deluje na varenje, bogat je i beta-karotenom koji povoljno utiče na naš vid, kao i kalijumom koji reguliše otkucaje srca i nerava. Magnezijum je još jedan veoma značajan mineral koji batat krompir sadrži u velikim količinama, sa kojim se smanjuje nivo stresa i deluje opuštajuće na ceo organizam.
Na koji način se uzgaja batat
Ovu biljku je moguće gajiti i u našoj zemlji. Najbolje zemljište za batat je peskovito, neutralno, koje nije jako vlažno. Vreme koje je potrebno da sazri je od 90 do 120 dana u zavisnosti od sorte, tako da se sadnja sadnica preporučuje u maju mesecu kako bi imali odgovarajuću temperature za vreme sazrevanja. Razmak između redova bi trebao biti 100-120cm, a razmak između sadnica u redu oko 30-50cm. Prvih 7 do 10 dana nakon sadnje je bitno navodnjavanje, a kasnije se potrebe za zalivanjem smanjuju. Đubrenje treba razmotriti u zavisnosti od kvaliteta zemljišta.
Batat je osetljiv na upotrebu herbicida te se uklanjanje korova vrši ručno. Da je zero za branje znaćemo po belom soku koji curi iz nadzemne stabljike kada se seče. Batat se vadi iz zemlje između 90-120 dana, čisti se od zemlje, pere, a zatim se suši 3-4 dana, nakon čega je spreman za skladištenje.
Perspektiva batata u Srbiji
Površine pod batatom su male u Evropi, a naročito u Srbiji, jer je reč o kulturi o kojoj se još uvek malo zna, ali čija popularnost i tražnja raste iz dana u dan. Ulaganja su slična kao kod običnog krompira, a cena mu je veća. Uzgoj batata je isplativiji u odnosu na krompir, jer su prinosi veći i kreću se od 20 do 50 tona po hektaru. Pogodan je i za organsku proizvodnju.
Na našem tržištu najtraženiji je narandžasti batat, dok je beli najprinosniji. Osim same proizvodnje treba imati u vidu da su i mogućnosti prerade ove namirnice brojne.
Malobrojni proizvođači batata u Srbiji navode da se sva proizvedena količina odmah otprema unapred poznatim kupcima, i da ga nema u dovoljnim količinama, što navodi na zaključak da ova kultura predstavlja interesantnu proizvodnu šansu ukoliko ste okrenuti inovacijama u proizvodnji hrane i poljoprivredi.