Stabilizacija vremena i porast temperatura označavaju početak prve i jedne od najvažnijih operacija u ratarskoj proizvodnji - prihrane ozimih kultura.
Ječam, pšenica i uljana repica u ovom periodu izlaze iz zimskog mirovanja i ulaze u fazu intenzivnog porasta. Upravo tada proizvođač donosi odluke koje direktno utiču na konačan prinos i kvalitet zrna.
Kada je pravi trenutak za prihranu?
Najčešće pitanje koje postavljaju poljoprivrednici glasi - kada prihraniti useve?
Pravi trenutak su prvi topliji dani sa temperaturama do 10°C, bez jakih jutarnjih minusa. To je faza kada se biljka budi, najčešće u periodu bokorenja, i kada mašine mogu nesmetano da uđu u parcelu bez opasnosti od zaglavljivanja i oštećenja strukture zemljišta.
Preuranjena prihrana, naročito na snegu, ledu ili smrznutom zemljištu, dovodi do velikih gubitaka azota usled isparenja i spiranja. Osim ekonomskog gubitka, takva praksa može izazvati i stres kod biljaka i oštećenje lisne mase.
Koliko đubriva primeniti i da li ići u dve prihrane?
Količina azota i način primene moraju biti zasnovani na realnim potrebama useva. Idealno je osloniti se na rezultate analize zemljišta i N-min metode, jer se samo tako može precizno odrediti potrebna količina hraniva.
Iskustvo i praksa pokazuju da je podela azota u dve prihrane najefikasniji pristup, posebno kod pšenice.
Prva prihrana - faza bokorenja
Obavlja se sredinom februara, u cilju oporavka biljaka nakon zimskog perioda i podsticanja daljeg razvoja. U ovoj fazi biljci je potreban azot za formiranje produktivnih izdanaka.
Kod ječma je ova faza posebno važna. Ječam je osetljiviji na niske temperature i često pokazuje karakterističnu žutu boju nakon zime. Pravovremena prva prihrana pomaže u njegovom brzom oporavku.
Važno je naglasiti da se kod ječma druga prihrana često izostavlja ili se svodi na minimalne količine (eventualno kroz folijarnu primenu tokom zaštite), jer je ova kultura sklona poleganju. Višak azota može dovesti do preteranog vegetativnog rasta i povećanog rizika od poleganja.
Druga prihrana - faza vlatanja
Kod pšenice i, po potrebi, drugih ozimih žita, druga prihrana se obavlja u fazi vlatanja, odnosno pojave prvog ili drugog kolenceta.
Ova faza je ključna za formiranje većeg broja zrna u klasu i bolje nalivanje. Pravilno tempirana prihrana u ovom momentu direktno utiče na prinos i kvalitet zrna.
Praćenje vremenske prognoze - neizostavan faktor
Jedna od najvažnijih odluka jeste usklađivanje prihrane sa vremenskim uslovima. Idealno je planirati primenu azotnih đubriva pred najavljene padavine, kako bi se hranivo rastvorilo i dospelo u zonu korena.
Bez padavina, azot ostaje na površini i izložen je gubicima. S druge strane, primena u nepovoljnim uslovima (sneg, led, mraz) nosi visok rizik od neefikasnosti i oštećenja useva.
Organizacija posla - ključ brzine i efikasnosti
Prihrana je operacija koja mora biti brzo i precizno izvedena, naročito na većim površinama. Dobra organizacija podrazumeva:
- Spremne i tehnički ispravne mašine (traktor, rasipač, navigacija usklađena sa radnom mašinom).
- Đubrivo unapred dopremljeno na parcelu - idealno u više prikolica koje se smenjuju.
- Jasno definisan redosled parcela za prihranu, uz mogućnost prioriteta tamo gde je usev slabiji.
- Kontinuiranu komunikaciju između rukovodioca i izvršilaca.
U optimalnim uslovima, na velikim i međusobno povezanim parcelama, moguće je dnevno prihraniti i do 150 hektara.
Prihrana ozimih kultura nije rutinska operacija. Ona je strateška odluka koja određuje tok vegetacije. Pravilan termin, optimalna količina i dobra organizacija rada - to je kombinacija koja donosi stabilan i visok prinos.