Ove godine nas je sneg bar malo pogledao. Posle sušne jeseni i nervoznog čekanja kiše, zimske padavine su vratile ono najvažnije: vlagu u zemljište i malo optimizma među proizvođače. Na njivi se još ništa ne vidi, ali ispod površine se već sada odlučuje koliko će strna žita imati snage na proleće. Upravo o tome su sa Zlatibora, sa 60. savetovanja agronoma, stigle poruke koje ne treba olako shvatiti.
Vlaga je temelj, ali nije garancija prinosa
Podaci koje su izneli stručnjaci Instituta za ratarstvo i povrtarstvo potvrđuju ono što možemo da vidimo na terenu, stanje vlage u zemljištu je znatno bolje nego krajem jeseni. Međutim, važno je naglasiti ono što se često zaboravlja: dobra zimska vlaga nije presudan faktor prinosa, već preduslov. Pravo stanje useva videćemo tek sa početkom intenzivne prolećne vegetacije.
Takođe, razlike među regionima su velike. Dok je Vojvodina u jesen ušla suva, delovi južno od Save i Dunava imali su i prekomerne padavine. To znači da ne možemo imati univerzalne savete, već se svaka parcela mora posmatrati pojedinačno.
Kada i kako prihraniti strna žita
Prva prolećna prihrana treba da se obavi čim zemljište to fizički dozvoli, ali ne po kalendaru - već po stanju useva. Urea, KAN ili AN imaju svoje mesto, ali izbor mora biti usklađen sa temperaturom, vlagom i fazom razvoja biljke.
👉 Optimalno vreme za prvu prihranu ozimih strnih žita je kada se dnevne temperature stabilno kreću iznad 5°C, zemljište nije zasićeno vodom, a biljke ulaze u fazu intenzivnog porasta. Količina azota treba da se prilagodi N-min analizi, a ne proseku sa komšijske parcele.
Potencijal postoji, ali će ga iskoristiti samo oni koji donose odluke na osnovu podataka, a ne navike. Klima se menja, jari usevi sve češće podbacuju, a upravljanje hranivima postaje ključ opstanka proizvodnje. Ove godine, više nego ikada, pobediće oni koji znaju šta imaju u zemlji - i znaju kada da ne rade ništa.