Prihrana biljaka kokošijim stajnjakom - Živinski stajnjak kao kvalitetno đubrivo

Živinski stajnjak predstavlja ključnu komponentu organske proizvodnje i đubrenja, ali ga ipak ne možemo koristiti u izvornom stanju. Zato je najbitnije isplanirati na koji način da se ovaj stajnjak pretvori u korisno đubrivo. Ovde se treba voditi računa, jer živinski stajnjak u sebi može da sadrži štetne kampilobakterije, ešerihiju koli i salmonelu, koje mogu prouzrokovati bolesti ukoliko preko hrane dospeju u digestivni trakt. Iz ovog razloga neophodno je da se živinski stajnjak prethodno kompostira.

Dvorišnim držanjem kokošaka nastoji se da uravnoteži boravak živine u kokošincu i na otvorenom. Kakoške tokom uzgoja ostavljaju za sobom stajnjak koji predstavlja mešavinu ostataka hrane, perja i izmeta, a koji je sasvim pogodan da se dalje iskoristi. Upotrebom piljevine i drugih prirodnih materijala za pravljenje prostirke u kokošincu neutrališu se neprijatni mirisi, koji se bolje apsorbuju, a ujedno se i stajnjak brže razgrađuje. Kompostiranje je lakše izvesti uz kokošiji stajnjak, a preporuka je da se u kokošincu drži prostirka od oko 25 cm debljine.

Priprema prostora za kompostiranje

Kokoškama je potrebno obezbediti dovoljno prostora u kokošincu, kao i da se prostirka menja kvartalno ili makar dvaput godišnje. Prostirka može stajati dosta dugo, a da bude upotrebljiva, ali se morav voditi računa i da nivo vlage u njoj ne bude visok. Mokra prostirka može dovesti do usporavanja procesa razgradnje materije, dok sa druge strane previše suva prostirka doprinosi povišenom nivou prašine. Nivo vlage u prostirci se može jednostavno proveriti, i to tako što ćemo zahvatiti komad prostirke i od nje pokušati da napravimo loptu. Prostirka treba da bude vlažna tako da se od nje može formirati oblik lopte, ali i dovoljno prosušena da se lopta lako može rastaviti prstima.
Kada se vrši zamena stare prostirke, nju je potrebno odložiti na mesto gde se materija kompostira. Preporučeni odnos prostirke i stajnjaka bi trebalo da bude u razmeri 3:1, odnosno 75% prostirke i 25% stajnjaka. Biljni ostaci koji se dodaju kompostnoj smeši bi trebalo da budu braon boje, štoa ukazuje na visok sadržaj ugljenika čime će kompost biti kvalitetniji.
Upotreba komposta u bašti zahteva planiranje onoga što će se gajiti. Trebalo bi izbegavati unošenje komposta ukoliko se planira gajenje biljaka koje imaju direktan kontakt sa zemljom, jer kompast koji se bazira na stajnjaku i dalje sadrži tragove bakterija. U tom slučaju bi bolji izbor bile biljke koje nemaju direktan dodir sa zemljom jer je teže da budu kontaminirane. Primenu komposta je najbolje izvršiti na početku sadnje, tako što će se napraviti sloj od nekoliko santimetara debljine i na njemu se sade biljke. Treba znati da dodavanje komposta u nekoj od kasnijih faza neće dovesti do povećanja prinosa.

Kako sprečiti štetne mikroorganizme pri korišćenju stajnjaka

Pravilna priprema i upotreba živinskog stajnjaka od suštinskog su značaja kako biste osigurali optimalne uslove za rast biljaka i istovremeno sprečili potencijalnu opasnost od štetnih mikroorganizama. Evo nekoliko ključnih koraka i saveta koji će vam pomoći da očuvate zdravlje i sigurnost vaših biljaka:

• Kompostiranje: Pre korišćenja, živinski stajnjak treba da prođe kroz proces kompostiranja kako bi se eliminisali štetni patogeni. Ovaj proces uključuje redovno okretanje i vlaženje stajnjaka, tako da se postigne odgovarajuća temperatura koja će ubiti patogene.
• Pravilna temperatura komposta: Vodite računa da temperatura komposta bude iznad 55°C tokom procesa kompostiranja. Visoke temperature doprinose eliminaciji patogenih mikroorganizama.
• Zrelost komposta: Koristite samo potpuno zreo kompost koji je prošao kroz sve faze kompostiranja. Zreo kompost je stabilan i manje je verovatno da sadrži štetne mikroorganizme.
• Pravilna aplikacija: Nanesite kompost u bašti barem nekoliko nedelja pre sadnje ili setve. Ovo daje vremena da se preostali patogeni razgrade pre nego što biljke počnu da uzimaju hranljive materije iz zemljišta.
• Sprečavanje kontaminacije vode: Ne dozvolite da se stajnjak aplicira u blizini izvora vode ili tokom kišnih perioda, jer to može dovesti do zagađenja vode štetnim mikroorganizmima iz stajnjaka.

Ovaj pristup obezbeđuje da živinski stajnjak bude bezbedan i efikasan izvor hranljivih sastojaka za vaše biljke, istovremeno smanjujući rizik od potencijalnih zdravstvenih problema.

Šta se ne preporučuje prilikom kompostiranja

Prilikom kompostiranja ne treba dodavati pseći, mačiji ili ljudski izmet, jer bi u takvim situacijama potencijal za širenje zaraze bio mnogo veći nego kod kokošijih ostataka. Ovde treba znati da čak i razgrađena materija u sebi sadrži ostatke bakterija, zbog čega treba voditi računa o izboru vrsta za uzgoj, poput salate ili spanaća. Preporučljivo je da se izbegava slama kao podloga prostirke u kokošincu, jer ona nema dovoljno dobra upijajuća svojstva kao drugi materijali.