Stručnjaci procenjuju da u narednih 15 godina trećina zemljišta u Srbiji neće biti pogodna za proizvodnju hrane. Ova činjenica, u kombinaciji sa nedostatkom goveda i činjenicom da se čak tri četvrtine hrane koju konzumiramo u zemlji dobija iz zemljišta osiromašenog humusom, ukazuje na hitnu potrebu za razvojem prehrambene sigurnosti u Srbiji.
Na Agrobiznis forumu u Banji Koviljači, agrostručnjaci su predstavili nekoliko modela razvoja za narednu deceniju. Među rešenjima, jedan model se isticao kao najbolji za obezbeđivanje prehrambene sigurnosti: dodeljivanje podsticaja u iznosu od 20.000 evra mladim poljoprivrednicima koji imaju "zelenu diplomu" i koji poseduju sopstveno zemljište. Ova mera bi podstakla mlade stručnjake da se bave poljoprivredom i time bi se značajno povećao kapacitet Srbije za proizvodnju hrane.
Kalkulacije pokazuju da bi Srbiji, u slučaju samodovoljnosti, nedostajalo mesa i mleka, kao i đubriva koje bi moglo biti zamenjeno zelenišnim ili stajskim đubrivom. Da nema nafte Srbija bi za potrebe poljoprivrede mogla na 10 odsto postojećih oranica da proizvodi bilje za nedostajući bio-dizel.
Međutim, domaći poljoprivrednici trenutno ne mogu da se takmiče sa svojim evropskim kolegama. Naime, srpski domaćin po hektaru zaradi od 800 do 1.000 evra, dok holandski čak 37.000 evra. Ali, prelaskom sa agrarnog na industrijsko stočarstvo, srpski domaćin može povećati svoju zaradu i dostići evropski standard.
Jedan primer dobrog organizovanja u stočarstvu jeste proizvodnja tovne junadi. Umesto da zemlja stoji neiskorišćena nakon žetve pšenice, planiranom proizvodnjom teladi od sopstvenih krava i proizvodnjom silaže, moguće je proizvesti do sedam tona silaže po hektaru i prehraniti 15 bikova. Ovaj pristup može doneti prihod od 30.000 evra, umesto ranijih 1.000 evra.
U Srbiji postoji nekoliko voćara koji zarađuju i do 15.000 evra po hektaru. Međutim, problem leži u nesigurnom plasmanu, ali postoji rešenje, kao što su proizvođači jabuka u južnom Tirolu. Tamo su proizvođači zapravo akcionari u hladnjačama, gde dobijaju akontnu cenu u vreme berbe, nakon čega se još u dva navrata isplaćuje novac, a kad se jabuka proda, onda se deli dobit. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Zoran Keserović, navodi da su u svetu proizvođači odavno vlasnici ne samo prerađivačkih, već i trgovačkih kapaciteta, kao i naučno-istraživačkih instituta.
U Srbiji postoji hitna potreba za razvojem prehrambene sigurnosti, a dodeljivanje podsticaja mladim poljoprivrednicima sa "zelenom diplomom" i sopstvenim zemljištem može biti ključno za povećanje kapaciteta zemlje za proizvodnju hrane. Takođe, prelazak sa agrarnog na industrijsko stočarstvo može doneti značajno povećanje zarade za domaće poljoprivrednike. Uz dobro organizovanje i siguran plasman, proizvođači hrane u Srbiji mogu postati konkurentniji na evropskom tržištu. Potrebno je uložiti napore u osnaživanje poljoprivrednog sektora i usmeravanje ka održivom razvoju kako bi se obezbedila prehrambena sigurnost za budućnost.