Dok mleko u radnjama poskupljuje, a mlekare beleže dobit, mali proizvođači muku muče sa birokratijom i platformama koje više liče na igre živaca nego na podršku. Uprava za agrarna plaćanja je objavila da se zahtevi za premiju za mleko za prvi kvartal 2025. mogu podnositi od 1. do 30. aprila preko eAgrar/ePodsticaji portala – ali šta sve to zapravo znači za prosečnog poljoprivrednika? I koliko njih će zapravo uspeti da prođe kroz sve prepreke?
Premija za mleko zvuči kao dobra vest – ali samo dok ne zagrebete ispod površine. Da biste ostvarili pravo, morate biti pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice sa registrovanim poljoprivrednim gazdinstvom, obnovljenim za 2025. godinu. A to je tek početak administrativne lavine.
Elektronski obrasci – ko je tu kome servis?
Zahtev se podnosi isključivo elektronski, putem eAgrar sistema. Za to vam treba elektronski potpis "visokog nivoa pouzdanosti" – što većini starijih domaćina znači angažovanje treće osobe, jer sami jednostavno ne znaju ili nemaju tehničke mogućnosti da to urade.
Kome je sistem stvarno prilagođen?
Selo bez interneta, računara, ili dovoljno znanja o eUpravi – to je realnost Srbije. A upravo oni koji bi najviše trebalo da profitiraju od premija, najčešće ostaju uskraćeni zbog loše digitalne inkluzije. Sistem ne poznaje izuzetke, a stvarnost ne poznaje eAgrar.
Mlekare i posrednici – jedini pravi dobitnici?
Za razliku od proizvođača, mlekare i posrednici koji otkupljuju mleko i dalje beleže stabilan rast i nesmetano funkcionišu u sistemu. Oni su ti koji prikupljaju mleko, ispunjavaju veterinarske uslove, i bivaju upisani u evidenciju. Seljak je samo karika na kraju lanca.
Uslovi kao iz udžbenika – praksa kao iz horora
Zakon nalaže da mleko mora biti odgovarajućeg kvaliteta, ali retki su oni proizvođači koji imaju pristup adekvatnoj laboratorijskoj analizi. Ko kontroliše te rezultate? Ko garantuje pravednu ocenu kvaliteta?
Grla moraju biti obeležena i registrovana, a mleko proizvedeno isključivo na sopstvenom gazdinstvu. U praksi to znači dodatne kontrole, papirologiju, i neretko – duplu evidenciju. Za premiju koja neretko kasni mesecima.
Kratki rokovi i nejasni kriterijumi
Za prvi kvartal (od 1. januara do 31. marta) zahtev se podnosi od 1. do 30. aprila. Problem? Većini proizvođača treba više vremena da sakupe potrebnu dokumentaciju, a greška u jednoj cifri može da vas izbaci iz celog procesa.
Podneli ste zahtev? Čestitamo. Sada čekate. Povratnu informaciju možete dobiti – ako zovete, šaljete mejlove ili posećujete lokalnu upravu. Transparentnost? Teško. Automatizacija? Još teže.
I dok se svi hvale digitalizacijom agrarnog sektora, seljaci ostaju bez pristupa i znanja da koriste te alate. A bez njih – nema ni premije. Sistem koji bi trebalo da ih osnaži, zapravo ih polako izbacuje iz igre.
Uprkos dobrim namerama i formalnim pravilnicima, sistem dodeljivanja premije za mleko u Srbiji i dalje funkcioniše kao zatvoreni krug za najranjivije. Ako država zaista želi da pomogne, mora da pojednostavi proces, edukuje proizvođače i obezbedi fizičke punktove za podnošenje zahteva. Jer inače, premija ostaje samo još jedna birokratska laž.