U vinogradima širom Srbije, početak zimskog perioda donosi niz izazova koji direktno utiču na vitalnost čokota i budući rod. Stručnjaci upozoravaju da niske temperature, nagli mrazevi i klimatske oscilacije koje su sve češće tokom poslednjih sezona zahtevaju ozbiljniju pripremu vinograda za prezimljavanje. Dok su ranije vinogradi u najvećem delu Srbije mirno ulazili u fazu zimskog mirovanja, današnje promene klime nose povećan rizik od kasnih jesenjih i ranih prolećnih mrazeva, što poslednjih godina sve češće dovodi do gubitka roda i oštećenja čokota.
Kako nastaje zimsko mirovanje vinove loze?
Vinova loza ulazi u fazu zimskog mirovanja nakon što u jesen otpadne poslednje lišće, a ta faza traje sve do proleća kada počinje kretanje sokova. U našim klimatskim uslovima razlikujemo dva tipa zimskog mirovanja:
Fiziološko mirovanje
- Nastaje pod uticajem kraćih dana i niskih temperatura (od 8 °C do 0 °C).
- U ovom periodu okca ne mogu krenuti, čak ni ako se nakratko pojave više temperature, jer loza sadrži aktivne blokatore rasta.
- Blokatori se postepeno razgrađuju kada loza ispuni biološku potrebu za odmorom.
Ekološko mirovanje
- Počinje nakon završetka fiziološkog mirovanja.
- Loza ostaje u stanju mirovanja zbog spoljašnjih uslova — pre svega niskih temperatura.
- Kada konačno nastupe više temperature, loza započinje vegetaciju i više ne može da se prilagodi naknadnim zahlađenjima, pa kasni mrazevi postaju opasni.
Prema analizama meteoroloških službi, poslednje dve zime u Srbiji karakterišu duži topli periodi u januaru i februaru, što povećava rizik ranog buđenja loze, a zatim i njenog izmrzavanja pri povratku hladnih talasa. Ovaj trend je naročito primetan u Šumadiji, Sremu i južnom Banatu.
Uticaj niskih temperatura i mrazeva na vitalnost čokota
Iznenadni mrazevi u jesen i proleće, kao i vrlo niske zimske temperature, mogu izazvati ozbiljna oštećenja, posebno kod sorti koje su prirodno manje otporne — pre svega stonih sorti u odnosu na vinske.
Stepen izmrzavanja zavisi od:
- koncentracije skroba i šećera,
- sadržaja vode u tkivima,
- opšte kondicije čokota pre ulaska u zimu.
Mogu izmrznuti:
- glavni pupoljci,
- suočice,
- jednogodišnji lastari,
- krakovi kordunica,
- nadzemni delovi čokota,
- u ekstremnim slučajevima - ceo čokot.
Kako obezbediti uspešno prezimljavanje vinograda?
Da bi vinova loza bezbedno prezimela, ključno je da lastari u jesen dobro sazru, odrvene i uđu u fiziološko mirovanje. Tako loza akumulira skrob i šećere, smanjuje sadržaj vode u tkivima i postaje otpornija na niske temperature. Čokoti koji u zimu uđu slabi ili nedovoljno sazreli mnogo su podložniji izmrzavanju.
Veliki uticaj ima i sam položaj vinograda. Izbegavanje depresija i „dolina mraza“, dobra priprema zemljišta, odgovarajuća dubina sadnje i izbor otpornijih sorti značajno smanjuju rizik. Uzgojni oblik koji omogućava dobru cirkulaciju vazduha takođe pogoduje boljem prezimljavanju.
Tokom zime mogu se primeniti zaštitne mere poput zatrpavanja čokota zemljom, pokrivanja agroplatnom ili primene veštačke kiše u kritičnim noćima. Ove mere naročito pomažu mladim zasadima.
Zimsko mirovanje je ključan period za zdravlje i rodnost vinove loze. Pravilno sazrevanje lastara, dobar izbor položaja i primena osnovnih zaštitnih mera značajno smanjuju rizik od izmrzavanja. U uslovima sve izraženijih klimatskih promena, posebno tokom zime 2024/2025, vinogradari u Srbiji sve više primenjuju savremene metode zaštite, što potvrđuje da pravovremena priprema ostaje najbolja odbrana od mraza.