Borovnica je sve popularnija voćarska kultura u Srbiji, ali i jedna od najzahtevnijih. Ako je zemljište suviše kiselo, slabije rod daje. Ako nije dovoljno kiselo, loše usvaja hraniva. Stručnjaci preporučuju godišnju kontrolu pH vrednosti, kao i analiza lista i zemljišta - jer tek na osnovu toga može da se odredi prava količina i vrsta đubriva. Nažalost, mnogi voćari ovo zanemaruju i kasnije imaju velike gubitke. Podaci pokazuju da čak 60% problema u uzgoju borovnice dolazi iz loše ishrane biljke - ili zbog previše azota, ili zbog pogrešnog tipa đubriva.
Organska đubriva i održavanje kiselosti zemljišta
Od treće godine po sadnji, organska masa poput treseta, humusa ili zgorelog stajnjaka unosi se svake druge do treće godine, u zavisnosti od stanja zemljišta. Ako je zemljište siromašno humusom, preporučuje se unos do 40 t/ha, dok je na plodnijim parcelama dovoljno 10 do 15 t/ha. Mešavina zgorelog goveđeg stajnjaka i treseta daje odlične rezultate. Važno je napomenuti da previše kisel humus može da naruši ravnotežu i smanji usvajanje hraniva.
Mineralna ishrana borovnice - orijentacione količine
Od druge do šeste godine borovnica traži postepeno povećanje mineralnih hraniva: 100-200 kg/ha amonijum-sulfata, uz dodatak oko 100 kg/ha NPK đubriva. U punoj rodnosti koristi se oko 100 kg/ha azota - u obliku amonijum-sulfata, amonijum-nitrata ili uree. Amonijum-sulfat i urea se primenjuju kada je pH zemljišta iznad 5, dok se amonijum-nitrat koristi ako je pH ispod 4. Fosfor se dodaje u količini od 30 do 60 kg/ha P2O5, a kalijum 80 do 140 kg/ha K2O, u vidu kalijum-sulfata ili kalijum-nitrata. Kalijum-hlorid treba izbegavati jer borovnica ne podnosi hlor.
Uloga magnezijuma i kada ga dodavati
Magnezijum je ključan za borovnicu, naročito ako dođe do žućenja listova. Preporučena godišnja doza je 60 do 120 kg/ha MgO, najbolje u obliku magnezijum-sulfata. Đubriva se nanose u trakama širine 1-1,5 metara duž redova, 10-15 cm od stabla, jer se tu nalazi najveći deo aktivnog korena. Važno je izbegavati dodavanje azotnih đubriva posle sredine jula, jer to može izazvati produženi vegetativni rast i osetljivost na zimu.
Đubrenje prema tipu zemljišta i načinu održavanja
Na lakim zemljištima koristi se NPK formulacija 15:15:15 ili 16:16:16, dok se na zemljištima bogatim organskom materijom preporučuju formulacije 8:16:24 ili 7:14:21+MgO. Đubrivo se unosi rano u proleće, pred početak vegetacije. Po završetku cvetanja u junu, vrši se prihrana sa 100 do 300 kg/ha amonijum-sulfata, ili sa uree ako je pH iznad 4,6. Ako se zemljište malčira piljevinom, treba povećati količinu azota - do 300 kg/ha godišnje. Zatravljene parcele se đubre u trakama, dok se jalovi ugar đubri po celoj površini. Jesenje đubrenje NPK đubrivima preporučuje se u slabijim zasadima radi pravovremenog raspada i dolaska do zone korena.