Saveti za maksimalne prinose: Ovo su najbolje sorte višanja za gajenje u Srbiji
Planirate sadnju višanja? Odabir pravih sorti ključan je za postizanje visokih prinosa i kvalitetan plod
Višnje su značajna voćarska kultura u Srbiji, a njihovo gajenje pruža brojne mogućnosti za profitabilnu proizvodnju. Zahvaljujući pogodnim klimatskim uslovima i plodnim zemljištima, Srbija je postala jedan od vodećih proizvođača višanja u regionu. Izbor pravih sorti ključno je za postizanje visokih prinosa i kvalitetnog ploda. U nastavku, fokusiraćemo se na najvažnije sorte višanja, njihovo gajenje i ključne aspekte održavanja zasada.
- Oblačinska višnja: Ovo je najzastupljenija sorta u Srbiji, koja se gaji na oko 95% površina pod višnjom. Oblačinska višnja je poznata po izuzetno visokim prinosima, otpornosti na bolesti i mogućnosti da se koristi za industrijsku preradu.
- Šumadinka: Popularna sorta zbog svojih srednje krupnih plodova i otpornosti na sušu. Odlična je i za sveže tržište i za preradu.
- Keleris: Ova sorta dolazi iz Danske i odlikuje se kvalitetnim plodovima, velikom otpornosti na hladnoću i odličnim osobinama za konzerviranje.
- Rexelle: Francuska sorta koja se koristi uglavnom za svežu potrošnju zbog svoje sočnosti i slatkog ukusa.
Klimatski uslovi za uspešan gajenje višanja
Višnja je voćka koja se najbolje razvija u područjima sa umerenokontinentalnom klimom. Najbolje uspeva na nadmorskim visinama od 200 do 800 metara. Zahteva sunčane pozicije, ali takođe dobro podnosi i kraće periode suše. Bitno je da se izbegavaju oblasti sa dugim i jakim mrazevima, jer višnja cveta rano u proleće.
Priprema zemljišta za sadnju višanja
Za uspešno gajenje višanja, zemljište mora biti dobro pripremljeno i prilagođeno zahtevima ove voćke. Višnja najbolje uspeva na plodnim, dobro dreniranim zemljištima sa neutralnom ili blago kiselom pH vrednošću (6.0-7.0). Pre sadnje, zemljište se preporučuje obraditi i obogatiti organskim đubrivima kako bi se obezbedio pravilan razvoj korenovog sistema.
Tehnike sadnje i održavanja zasada višanja
Sadnja višanja se najčešće vrši u jesen ili rano proleće, a razmak između sadnica zavisi od izabrane sorte i načina gajenja (klasičan ili intenzivan). Za Oblačinsku višnju, preporučuje se sadnja u razmacima od 4 metra između redova i 2 metra između biljaka u redu. Održavanje zasada uključuje redovnu prihranu, zalivanje u sušnim periodima, rezidbu i zaštitu od bolesti i štetočina.
Zaštita višanja od bolesti i štetočina
Najčešći problemi u gajenju višanja uključuju bolesti poput monilije (siva trulež) i antraknoze, kao i štetočine poput lisnih vaši i trešnjine muve. Pravilna zaštita uključuje preventivne tretmane fungicidima u proleće, kao i insekticidima kada se pojave štetočine. Održavanje čistoće zasada, redovna rezidba i prozračivanje krošnji ključni su faktori za prevenciju bolesti.