Sigurno ste zimi primetili zelene žbunove kako vise s golih krošnji voćki i šumskog drveća, kao da prkose hladnoći. Ta biljka, koja spolja deluje dekorativno i zdravo, zapravo je parazit koji domaćinu oduzima životnu snagu. U pitanju je bela imela (Viscum album) – lekovita za ljude, ali pogubna za drveće.
Šta je bela imela i kako deluje?
Bela imela je zimzelena poluparazitska biljka koja se najčešće može videti u krošnjama voćki poput jabuke, kruške, šljive, ali i na hrastu, javoru ili topoli. Najlakše je uočiti tokom zime, kada ostaje zelena dok sve ostalo lišće opadne.
Raste u obliku žbuna prečnika do jednog metra, a cveta u martu i aprilu. Njeno korenje prodire kroz koru stabla, oduzimajući mu vodu i hranljive materije, što tokom vremena može dovesti do potpunog propadanja biljke domaćina.
Najefikasniji način borbe je mehaničko uklanjanje zajedno sa granom domaćina.
Lekovitost imele
Uprkos štetnosti za drveće, imela ima dugu istoriju u narodnoj medicini. Koriste se mlade grančice i listovi, dok su plodovi otrovni i ne koriste se u lečenju. U narodnoj praksi koristi se za:
- Regulaciju krvnog pritiska
- Jačanje imuniteta
- Pomoć kod srčanih tegoba
Tradicija njene upotrebe potiče još iz vremena antičke Grčke i Rima, dok su je stari Germani i Kelti koristili u svojim ritualima za zdravlje i zaštitu.
Kako se imela širi i zašto je opasna?
Imela nema prirodnih neprijatelja. Jedini način da se spreči njeno širenje je pravovremeno mehaničko uklanjanje. To podrazumeva sečenje čitave grane zajedno sa rizomom biljke. Ako se ukloni samo površinski deo, vrlo brzo će izrasti novi izdanci.
Na jednom stablu može rasti više biljaka imele istovremeno, što dodatno iscrpljuje biljku domaćina.
Kada i kako je ukloniti?
Najbolji period za uklanjanje je od decembra do aprila, kada je imela najvidljivija i kada ne ometa vegetaciju. Odsečene grane treba izneti iz voćnjaka i spaliti kako bi se sprečilo dalje širenje. Posebnu pažnju treba obratiti na mlade zasade i redovno pregledati krošnje.