Svake godine, početak jeseni donosi prirodne promene koje poljoprivrednicima najavljuju početak borbe protiv hladnoće. Prvi mrazevi često dolaze neočekivano, narušavajući ranije predviđene planove i izazivajući ozbiljnu štetu na zasadima širom Srbije. Ovaj fenomen, iako očekivan, iznenadi mnoge i nespremne uhvati čak i najiskusnije poljoprivrednike.
U Srbiji, gde su voćnjaci, vinogradi i povrtnjaci važan deo ruralne ekonomije, mraz postaje noćna mora za sve koji zavise od prinosa. S naglim padom temperature, bez adekvatne zaštite, biljke mogu pretrpeti oštećenja koja se kasnije odražavaju na prinos i kvalitet proizvoda. Procenjuje se da je u poslednjih pet godina, zbog neočekivanih mrazeva, gubitak u voćarstvu i vinogradarstvu bio znatan, posebno u regionima zapadne Srbije, Fruške gore i južnih krajeva.
Prva i osnovna linija odbrane je planiranje. Poljoprivrednici sve češće uvode preventivne metode koje im pomažu da, kada dođe vreme, brzo reaguju. Postavljanje zaštitnih mreža, kako bi se sprečilo direktno zaleđivanje biljaka, pokazalo se kao efikasna, iako skupa, metoda u voćarstvu. U povrtarstvu i ratarstvu koriste se metode kao što su pokrivanje zasada agrilom i slamom, ili čak upotreba specijalizovanih grejača i ventilatora u plastenicima i staklenicima.
U nekim slučajevima, posebno kod vinove loze i voćaka, poljoprivrednici se oslanjaju na tzv. sistem orošavanja – prskanje vodom pre mraza koje formira tanki sloj leda na biljkama, čime ih štiti od smrzavanja unutrašnjih tkiva. Ova metoda uspešno smanjuje rizik oštećenja ali zahteva dobro vreme i precizno nadgledanje. Još jedan faktor koji doprinosi uspehu ovih metoda jeste upotreba biomaterijala, jer prirodne barijere dodatno usporavaju efekat hladnoće.
Poljoprivredni saveti i iskustva iz prakse
Prema rečima stručnjaka iz Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, svaka biljka ima specifičnu osetljivost na hladnoću, što poljoprivrednici u regionima s hladnijom klimom dobro poznaju. U razgovoru s lokalnim voćarima, doznajemo da su neki od najefikasnijih saveta onih koji su već prošli kroz oštre mrazeve i prilagodili svoje prakse. Milorad Đorđević iz Šumadije deli svoje iskustvo: „Probao sam različite metode, ali zaštitne mreže i orošavanje su dali najbolje rezultate. Gubitak jeste manji, ali bez ulaganja u ovakvu opremu, teško je postići dugoročnu održivost.“
Budućnost i prilagođavanje klimi
Kako vremenski uslovi postaju sve nepredvidiviji, stručnjaci savetuju da se ne oslanjamo samo na tradicionalne metode već i na inovacije u poljoprivredi. Klimatske promene donose sa sobom nove izazove, pa se poljoprivrednici sve češće odlučuju za sorte otpornije na mraz, kao i za modernu tehnologiju koja omogućava detaljno praćenje vremenskih uslova.
Upotreba senzora za merenje temperature i vlažnosti zemljišta omogućava pravovremenu reakciju pre nego što dođe do pojave mraza, dok se digitalni alati koriste za analizu podataka i planiranje zaštitnih mera unapred.
Sa dolaskom prvih mrazeva, svaka dodatna mera zaštite može značajno uticati na uspešnost sezone i prinos. Dok mraz ne možemo kontrolisati, spremnost na njega može odlučiti sudbinu brojnih zasada u Srbiji.
Poljoprivrednici, vođeni savetima stručnjaka i sopstvenim iskustvom, uz pomoć novih tehnologija polako ali sigurno prilagođavaju se sve oštrijim klimatskim uslovima.