Špargla (lat. Asparagus officinalis) je nekada bila gotovo nepoznata u domaćim baštama, a danas sve češće zauzima značajno mesto među kulturama u Srbiji. Ova višegodišnja zeljasta biljka poznata je po svojim mladim izdancima koji se beru dok su dugi 15 do 25 centimetara, a odlikuju se blagim, specifičnim ukusom i bogatim nutritivnim sastavom.
Zbog visoke otkupne cene i dugog perioda eksploatacije, špargla je sve zanimljivija proizvođačima koji traže profitabilne i održive kulture. Stručnjaci navode da špargla, uz pravilnu negu, može uspešno rađati i do 15 godina, dok se najveći prinosi beleže od treće do desete godine života biljke.
Agroekološki uslovi gajenja
Seme špargle sporo klija i zahteva temperaturu od najmanje 15°C, dok su optimalni uslovi između 20 i 25°C. Tokom vegetacije najbolje rezultate daje u rasponu od 12 do 26°C, a temperature iznad 30°C mogu izazvati zastoj u rastu.
Za belu šparglu idealna su peskovita zemljišta, dok zelena bolje uspeva na srednje teškim, propusnim zemljištima. Teška i glinovita tla treba izbegavati, jer zadržavanje vode može dovesti do truljenja korena. Optimalna pH vrednost zemljišta je između 6,5 i 7,5, a zemljište bi pre sadnje trebalo duboko poorati i obogatiti organskim đubrivima.
U Srbiji su se poslednjih godina najviše pokazala pogodnim zemljišta u Sremu, Bačkoj i južnim delovima Banata, gde klima i struktura tla odgovaraju ovoj kulturi. Tokom 2025. godine zabeležen je i rast površina pod šparglom u Vojvodini, a cena na tržištu domaće špargle povremeno dostiže i 1.000 dinara po kilogramu, što je svrstava među najisplativije povrtarske kulture u kategoriji delikatesnog povrća.
Sadnja i početak uzgoja
Špargla se najčešće sadi iz gotovih sadnica starih jednu do dve godine, a proizvođači koji žele veću kontrolu kvaliteta sadnog materijala mogu je razmnožavati i iz semena. Sadnja se obavlja krajem marta ili u aprilu, kada se zemljište dovoljno zagreje.
Kanal za sadnju treba da bude dubok oko 25 cm i širok 30 cm. Sadnice se polažu tako da koren bude pažljivo raširen, jer se pupoljci koji će kasnije davati izdanke formiraju na gornjem delu korena. Tokom prve godine ne sprovodi se berba — biljka tada ulaže energiju u razvoj korena. Kod sadnje iz semena, preporučuje se da se ni u drugoj godini ne ubire rod, kako bi se špargla potpuno ukorenila. Tek treće godine moguće je planirati prvu ozbiljniju berbu.
Nega zasada i berba
Tokom prvih godina, najvažniji zadatak je kontrola korova i održavanje optimalne vlažnosti zemljišta. Zalivanje je neophodno, naročito u sušnim mesecima, ali voda ne sme da se zadržava oko korena. U jesenjem periodu, nakon završetka vegetacije, stabljike se seku do zemlje, a biljke se zagrću slojem zemlje debljine oko 20 cm — tako se formiraju humke koje štite koren i podstiču razvoj novih izdanaka u proleće.
Prva berba obično traje oko mesec dana, dok se kod starijih zasada može produžiti na 10 do 12 nedelja, u periodu od sredine aprila do sredine juna. Izdanci se beru kada dostignu dužinu od 18 do 22 cm, a seku se malo ispod površine zemlje posebnim nožem. Nakon berbe, špargla se potapa u hladnu vodu, pere i sortira u snopiće po pola kilograma.
U punom rodu prinosi mogu dostići i 5 tona po hektaru, a uz kvalitetno navodnjavanje i redovno đubrenje - čak i više. Biljka nakon berbe mora imati dovoljno vremena za regeneraciju, jer od toga zavisi rod naredne godine.
Ključne preporuke za uspešan uzgoj špargle
- Obradite zemljište duboko i obavezno obogatite organskim materijama.
- Koristite sadnice proverenog porekla, stare godinu do dve.
- Prve dve godine ne berite izdanke — tada se formira jak koren.
- Obezbedite navodnjavanje, ali sprečite zadržavanje vode.
- U jesen obavezno odsecite stabljike i formirajte humke za zimski period.
Špargla je biljka koja traži strpljenje, ali ga višestruko vraća — i kroz dug vek rodnosti i kroz visoku tržišnu cenu. Sve veći broj proizvođača u Srbiji već prepoznaje njen potencijal, pa se očekuje da će do 2030. godine površine pod ovom kulturom višestruko porasti.