Veoma niske temperature u aprilu mogu biti iznenađenje za mnoge ljude, a posebno za voćare koji su već krenuli sa prolećnim aktivnostima u voćnjaku. Iako su prolećni dani često topli, nagli pad temperature može imati negativan uticaj na voće, pogotovo na cvetove i mlade plodove.
Niske temperature mogu izazvati oštećenja i propadanje cvetova, što može dovesti do smanjenja prinosa i lošijeg kvaliteta plodova. Međutim, ako se pravovremeno preduzmu mere za zaštitu voća, moguće je smanjiti negativan uticaj mraza. Takođe, važno je da voćari prate vremensku prognozu i preduzmu preventivne mere kako bi zaštitili svoje voće od eventualnih šteta. Pažnju ćemo posvetiti aktivnim metodama koje se koriste u slučaju pojave mraza.
Pokrivanje voća kao zaštita od mraza: Jeftin, efikasan i jednostavan pristup
Kada se temperature spuste ispod nivoa koji je prihvatljiv za voće, pokrivanje može pomoći u zaštiti voćaka od mraza. Ova metoda je jedna od jeftinijih i može biti vrlo efikasna ako se pravilno primeni. Sastoji se od prekrivanja voćaka najlonom, tkaninom, starim čaršavima, plastičnom folijom ili drugim materijalom koji sprečava prodor hladnog vazduha i zadržava toplotu u voćnjaku.
Pokrivanje može pomoći u očuvanju toplote koju biljka proizvodi i tako sprečiti smrzavanje i oštećenje cvetova i plodova. Važno je da se materijal za pokrivanje postavi preko celog stabla i da bude dovoljno težak kako bi sprečio njegovo uklanjanje vetrom. Ipak, ova metoda neće biti efikasna ukoliko su temperature ekstremno niske ili ukoliko je prodor hladnog vazduha veoma jak, te je neophodno primeniti i dodatne metode zaštite.
Veštačka magla kao alternativa zadimljavanju
Zadimljavanje je metoda koja se zasniva na sagorevanju drveta, piljevine, đubriva i drugih materijala radi stvaranja dima koji formira toplotnu barijeru iznad voćnjaka. Dim može zadržati toplotu i sprečiti nagli prodor hladnog vazduha. Potrebno je postaviti oko 50 ognjišta po hektaru kako bi efekat bio zadovoljavajući. Na ovaj način temperatura se može povećati za 0,5 do 1,5 °C, čime se slabiji mrazevi do -4 °C mogu uspešno ublažiti.
Međutim, pri jačim mrazevima ova metoda nije dovoljno efikasna. Takođe, zadimljavanje nije ekološki prihvatljivo zbog negativnog uticaja na zdravlje ljudi i životnu sredinu, a postoji i rizik od požara.
Alternativa zadimljavanju jeste stvaranje veštačke magle uz pomoć hemijskih sredstava poput amonijum-hlorida, tetrahlorida i fosfor-pentoksida. Ova sredstva, kada se rasprše, kombinuju se s vodenom parom u vazduhu i stvaraju maglu koja može dugo ostati iznad voćnjaka, smanjujući gubitak toplote.
Prskanje voćaka vodom: Efikasna metoda zaštite od mraza
Prskanje voćaka vodom je aktivna metoda zaštite od mraza koja podrazumeva prekrivanje biljke tankim slojem leda, koji deluje kao izolator. Ledena skramica sprečava da temperatura cvetova i plodova padne ispod kritične tačke i tako ih štiti od smrzavanja.
Prskanje treba započeti čim temperatura u voćnjaku dostigne 0 °C i nastaviti sve dok traje opasnost od mraza. Bitno je koristiti rasprskivače koji stvaraju fine kapljice, jer su one najefikasnije. Praksa je pokazala da se ovom metodom voće može zaštititi čak i pri temperaturama do -10 °C, što nije moguće postići drugim metodama.
Zagrevanje voćnjaka pomoću različitih peći u kojima sagorevaju razne materije može povećati temperaturu u voćnjaku i do 5 °C. Međutim, ova metoda je vrlo skupa i teško izvodljiva jer zahteva veliki broj peći po jedinici površine. U ravničarskim krajevima potreban je manji broj grejnih tela u odnosu na brdsko-planinske oblasti.
Antifrost vetrogeneratori kao rešenje za mrazeve
Jedna od savremenih metoda zaštite voćnjaka od mraza jeste upotreba antifrost vetrogeneratora. Ovi uređaji funkcionišu tako što mešaju hladan i topao vazduh u voćnjaku i na taj način sprečavaju naglo opadanje temperature na kritične vrednosti.
Antifrost vetrogeneratori se obično postavljaju na visinu od 8 do 12 metara i mogu pokrivati površinu od nekoliko hektara. Ova metoda je naročito korisna u ravničarskim delovima gde se hladan vazduh često zadržava u nižim slojevima.
Prednost antifrost vetrogeneratora jeste njihova dugoročna isplativost i mogućnost automatskog aktiviranja na određenim temperaturama. Iako su početni troškovi visoki, njihov učinak u zaštiti voća može biti presudan za očuvanje roda.
Folijarna prihrana za jačanje otpornosti voćaka
Osim mehaničkih metoda zaštite od mraza, jedan od ključnih faktora u prevenciji oštećenja jeste jačanje otpornosti biljaka. Folijarna prihrana mikroelementima poput kalcijuma, bora i cinka može pomoći voćkama da bolje podnesu niske temperature.
Prskanje voćaka specijalnim preparatima nekoliko dana pre očekivanog mraza pomaže u jačanju ćelijskih zidova i poboljšanju fiziološke otpornosti biljke. Kalcijum ima ključnu ulogu u stabilnosti ćelijskih membrana, dok bor pomaže u transportu šećera i povećava elastičnost tkiva.
Ova metoda je posebno korisna u kombinaciji sa drugim merama zaštite, jer pomaže biljkama da se brže oporave od eventualnih oštećenja izazvanih hladnoćom.
Ovo su ključne metode koje voćari mogu koristiti kako bi zaštitili svoje voće od poznih mrazeva. Pravovremeno preduzimanje odgovarajućih mera može značajno smanjiti rizik od gubitaka i osigurati kvalitetan prinos.