Kraljica slasti, medena, slađa od prvog poljupca, su samo neki od natpisa koje ćete primetiti kada prošetate pijacom u potrazi za lubenicom. Ispod te zelene kore krije se najsočnije i najslađe crveno osveženje koje je omiljeno u letnjim danima, ali da bi se do njega došlo potrebno je proći kroz niz izazova tokom procesa proizvodnje.
Do pre par nedelja na tržištu je dominirala lubenica poreklom iz uvoza koja je bila dosta skuplja ali sada se većinom na pijačnim tezgama i marketima nalazi domaća lubenica, proizvedena na srpskim njivama. Trenutno se cena na pijacama za 1kg kreće u rasponu od 80,00 do 120,00rsd dok se cene u marketima kreću od 60,00 do 100,00rsd za kg. Kada je reč o otkupnim cenama na veliko od proizvođača ona je u odnosu na početak jula i početak berbe prepolovljena tj. sa početnih 70,00rsd pala je na 30,00rsd po kg. Uzimajući u obzir rast cena repro materijala, procenjuje se da ulaganje u ovu proizvodnju po 1 ha iznosi oko 350.000,00rsd.
Iako su vremenske prilike ovog proleća bile prilično nestabilne i dosta su uticale na proizvodnju, lubenice su dobro rodile,slatke su i krupne, i proizvođači su zadovoljni prinosom. Zasad, situacija s usevima izgleda povoljno, mada postoji zabrinutost zbog potencijalno visokih temperatura koje bi mogle biti praćene naglim promenama i ledom te potencijalno ugroziti dosadašnje napore.
Proizvodnja lubenica zahteva dinamičan pristup, uz neophodnu posvećenost i efikasnu organizaciju kako bi bila uspešna. Ključna komponenta uspešne proizvodnje lubenica je sistem za navodnjavanje, budući da voda ima presudnu ulogu s obzirom na to da zreli plodovi sadrže više od 90% vode. Postizanje visokih i stabilnih prinosa moguće je samo ako se vegetacioni ciklus obezbedi optimalnim nivoom zemljišne vlage. Prinosi, varirajući u zavisnosti od sorte lubenice, obično se kreću u rasponu od 50 do 90 tona po hektaru.
Na početku sezone branja lubenica je posebno teško naći radnike jer se taj period preklapa sa sezonom berbe malina i kupina. Međutim, za berbu bostana nedostaje dovoljan broj radnika ne samo na početku sezone već i tokom nje, pa se na njivama proizvođača ove godine angažuje radna snaga iz Indije, Uzbekistana,Bangladeša, Nepala i drugih zemalja. Radnici koji učestvuju u branju lubenica plaćeni su prema količini ubranih kilograma, što im omogućava da dnevno zarade oko 5.000 dinara. S druge strane, radnici koji se bave pakovanjem lubenica zarađuju po satu.
Dodatni izazovi s kojima se suočavaju domaći proizvođači obuhvataju snažnu konkurenciju i prodaju putem uvoza koji traje sve do meseca juna. Najveći uvoz lubenica u našu zemlju dolazi iz Albanije, Grčke i Makedonije, pri čemu je poslednjih pet godina uvoz dupliran. Sa druge strane iako je rusko tržište nekada bilo vodeće, izvoz tamo i dalje nije obnovljen.
Da bi koliko toliko uticali na smanjenje uvoza proizvođači su poslednjih godina menjali svoju tehnologiju proizvodnje u smislu uvođenja sorti i hibrida sa ranijim sazrevanjem, proizvodnje rasada, kalemljenja lubenica. Osnivanje udruženja i zadruga među proizvođačima može predstavljati odgovor na izazov plasiranja proizvoda na strana tržišta i poboljšanje prodaje unutar zemlje.
Diversifikacija proizvodnje, primena novih tehnologija, udruživanje snaga proizvođača i briga o domaćoj radnoj snazi mogu stvoriti pozitivan zamajac za unapređenje poljoprivredne peoizvodnje i smanjenja uvoza proizvoda. Time se može doprineti jačanju domaće ekonomije i povećanju izvoza, što će imati pozitivan uticaj na celokupno društvo.