Znate li da dunja sadrži više vitamina C nego jabuka i kruška zajedno, a da se u Srbiji uglavnom koristi samo za rakiju i džem? Iako je dunja nekada bila redovan gost zimskih ostava, danas je gotovo zaboravljena. A trebalo bi da bude suprotno — jer ovo voće nije samo ukusno, već i prava mala apoteka iz prirode. Od nje se pravi kitnikez, sok, slatko, džem, a koristi se i kao prirodni lek za želudac, creva i disajne puteve. Stručnjaci naglašavaju da je dunja jedno od najvrednijih voća domaćeg podneblja, bogato vitaminima, mineralima, pektinima i aromama, a pritom i vrlo isplativo za preradu.
Hemijski sastav dunje – prirodni eliksir zdravlja
Plod dunje sadrži između 79 i 86% vode, u kojoj su rastvorene brojne hranljive materije poput prirodnih šećera, organskih kiselina, vitamina, tanina i pektina. Suva materija se kreće od 13 do preko 20%, zavisno od sorte i zrelosti. Najvažniji energetski sastojci su šećeri, koji se kreću od 8,3 do 10,3% i predstavljaju lako svarljivu i osvežavajuću hranu. Organske kiseline, poput kvinske, limunske i jabučne, daju dunji karakterističan osvežavajući ukus, dok tanini doprinose specifičnoj aromi i ukusu.
Vitamini i minerali – više nego što biste pomislili
Zahvaljujući visokom sadržaju pektina, dunja je savršena sirovina za želee, džemove i tradicionalni kitnikez. Pektini omogućavaju prirodno želiranje, pa dodatak industrijskih sredstava za zgusnjavanje nije potreban. Aromatične materije, koje se nalaze u pokožici i mesu ploda, dunji daju prepoznatljiv miris, što je izuzetno cenjeno u industrijskoj i domaćoj preradi.
Prerađevine od dunje – od soka do lekovitih obloga
Dunja se koristi za pravljenje sokova, rakije, kompota, slatkog, džemova i tradicionalnog kitnikeza, poznatog i kao voćni sir. Sok od dunje osvežava i jača sluzokožu usta i organa za varenje, dok se seme dunje koristi u narodnoj medicini za kašalj i opekotine, ali i u kozmetici za pravljenje losiona. Čaj od lista dunje se takođe koristi kao prirodni lek za probleme sa varenjem i šećerom.
Recept za kitnikez – tradicionalni slatkiš severnog Banata
Za pravljenje kitnikeza koriste se potpuno zrele dunje. Ne ljušte se, već se operu, iseku i odstrane tvrdi delovi. Kuvaju se dok ne omekšaju, a zatim se propasiraju. Na 1 kg kaše dodaje se 800 g šećera. Meša se i kuva dok se pri mešanju varjačom ne vidi dno šerpe. Po želji se dodaju orasi. Kaša se sipa u kalupe, hladi i suši. Na kraju se dekoriše šećerom u prahu, orasima ili bademima.