Koliko šargarepa može da pomogne, toliko može i da odmogne ako se pretera. Iako se često promoviše kao "vitaminska bomba", malo ko zna da prekomerna upotreba ove namirnice može izazvati karotenodermiju, stanje u kojem koža poprima narandžastu boju. Preporuka je da odrasla osoba ne pojede više od tri do četiri šargarepe srednje veličine dnevno. I pored toga, šargarepa je jedna od najcenjenijih povrtarskih kultura u Srbiji, jer je laka za gajenje, odlična za skladištenje i tražena na tržištu tokom cele godine.
Osnovne karakteristike šargarepe
Šargarepa (Daucus carota) je dvogodišnja biljka koja se u Srbiji uglavnom gaji kao jednogodišnja zbog konzumacije njenog korena. Poreklom je iz centralne Azije, ali se danas uspešno uzgaja i kod nas. U proleće se seje direktno u zemlju, a zbog svoje otpornosti i skromnih zahteva često je prvi izbor povrtara, kako u domaćinstvima, tako i u većim komercijalnim zasadima.
Plod šargarepe je vretenast, narandžaste boje, bogat beta-karotenom – prirodnim pigmentom koji u ljudskom organizmu postaje vitamin A. Osim što daje boju, beta-karoten je i snažan antioksidans. Uz to, sadrži vitamine B, C, vlakna, eterična ulja i minerale – sve ono što je telu potrebno za pravilno funkcionisanje.
Zdravstvene prednosti i tradicionalna upotreba
U narodnoj medicini, šargarepa je cenjena zbog širokog spektra korisnih dejstava. Sirova šargarepa čisti zube i desni, poboljšava varenje i deluje antiseptički. Sok od sveže šargarepe u kombinaciji sa medom i limunom koristi se za respiratorne tegobe poput bronhitisa i astme. Takođe, konzumacija šargarepe doprinosi snižavanju krvnog pritiska, jačanju imuniteta i usporavanju procesa starenja.
Stručnjaci iz oblasti nutricionizma ističu da šargarepa podstiče proizvodnju pljuvačke, olakšava varenje, smanjuje nivo holesterola i štiti želudac. Njena primena u svakodnevnoj ishrani može da doprinese prevenciji čira na želucu, kao i zdravlju nervnog sistema.
I pored brojnih benefita, šargarepa nije bez mana. Dugotrajna i prekomerna konzumacija može izazvati karotenodermiju – stanje u kojem koža postaje narandžasta zbog nakupljanja beta-karotena u krvi. Ovo stanje nije opasno po život, ali može delovati zabrinjavajuće. U ekstremnim slučajevima, unos velikih količina šargarepe može dovesti do simptoma poput mučnine, vrtoglavice i glavobolje, što je znak tzv. hipervitaminoze A.
Zato stručnjaci preporučuju umeren unos – maksimalno tri do četiri komada dnevno, uz balansiranu ishranu.
Kako se šargarepa kombinuje sa drugim povrćem?
Šargarepa se sjajno slaže sa cveklom – bilo u salatama, bilo kao sok. Ova kombinacija je naročito popularna među ljubiteljima prirodne medicine i detox ishrane. Ujedinjujući antioksidanse iz cvekle i beta-karoten iz šargarepe, ovaj miks povrća predstavlja snažan podržavalac zdravlja, naročito tokom prelaznih sezona i oporavka od bolesti.