Šipurak, plod divlje ruže, ponovo dobija na značaju u poljoprivredi i domaćinstvima - i to sa dobrim razlogom. U vremenima kada ljudi traže prirodne, zdrave namirnice i domaću hranu bez hemijskih dodataka, šipurak se izdvaja kao biljka koja je pristupačna, jednostavna za uzgoj i višestruko korisna. U Srbiji, ali i šire, sve više poljoprivrednika razmatra zasade šipurka - ne samo zbog zdravlja i kućne potrošnje, već i kao potencijalno isplativu proizvodnju.
Sorte i karakteristike šipurka
Za komercijalnu proizvodnju najčešće se koristi Rosa rugosa, poznata po krupnim, sočnim plodovima, i Rosa canina, koja je pogodna za veće zasade i prirodnu proizvodnju čaja. Ove sorte imaju nekoliko ključnih prednosti:
- Otpornost i prilagodljivost: uspevaju na peskovitim i siromašnim zemljištima, a imaju snažan korenov sistem, što pomaže stabilizaciji tla.
- Visok prinos: pravilno zasađene biljke mogu dati i do 2-3 tone ploda po hektaru, zavisno od starosti zasada i agrotehničkih mera.
- Medonosne osobine: cvetovi privlače pčele, pa zasadi šipurka mogu doprineti i lokalnoj pčelarskoj proizvodnji.
Priprema zemljišta i sadnja šipurka
Pravilna priprema zemljišta ključna je za uspešan zasad:
- Duboko oranje i melioracija: oranje na 30-40 cm, frezovanje i dodavanje stajnjaka (20-50 t/ha) ili mineralnog NPK đubriva (10:12:26 ili 8:16:24).
- Raspored sadnje: standardno 3x1,5 m (oko 2.222 biljaka po hektaru), dok se na siromašnijim zemljištima može koristiti 3x1 m.
- Sezona sadnje: idealno u jesen ili zimu, kada su biljke u fazi mirovanja; prolećna sadnja smanjuje uspeh primanja i kasniji porast.
Važno je da spojno mesto (kalem) bude iznad ili u nivou zemlje kako bi se osigurala stabilnost i kvalitet korenovog sistema.
Agrotehnika i zaštita zasada
Za održavanje prinosa i zdravlja biljaka neophodno je:
- Orezivanje: uklanjanje starih i oštećenih grana poboljšava prozračnost i smanjuje rizik od bolesti.
- Đubrenje i navodnjavanje: redovno dodavanje NPK đubriva i organskih materijala poboljšava kvalitet plodova, dok pravilno navodnjavanje osigurava stabilan rast.
- Zaštita od štetočina i bolesti: najčešće se javlja pepelnica i crvena paukova grinja; preventiva uključuje prskanje odgovarajućim preparatima i održavanje higijene zasada.
- Berba i skladištenje: plodovi se beru od kasnog leta do rane jeseni, u zrelom stanju; skladište se na hladnom i suvom mestu, a za preradu se mogu i zamrznuti ili osušiti.
Prinos i tržišni potencijal
Istraživanja pokazuju da zasadi šipurka u Srbiji mogu doneti prihod od 5.000 do 9.000 evra po hektaru ako se kombinuje prodaja svežeg ploda i prerada u čajeve, džemove i sirupe.
Šipurak je otporna i dugovečna biljka koja može davati plodove više godina, a uz pravilnu agrotehniku i dobru tržišnu strategiju, zasadi mogu biti stabilan izvor prihoda za male i srednje poljoprivredne proizvođače.
Šipurak se sve više pokazuje kao perspektivna poljoprivredna kultura za Srbiju. Relativno jednostavan za uzgoj, otporan na različite klimatske uslove i sa dobrim prinosom, predstavlja stabilan izvor prihoda kako za male bašte, tako i za komercijalne zasade. Pravilna agrotehnika, izbor odgovarajućih sorti i adekvatna prerada plodova ključni su za maksimiziranje kvaliteta i tržišnog potencijala. Ulaganje u zasade šipurka nije samo prilika za diversifikaciju proizvodnje, već i način da poljoprivrednici iskoriste rastuću potražnju za domaćim, zdravim proizvodima.