Biološka zaštita: Proizvodnja koja nam na trpezu donosi zdravo povrće
Zdravlje i bezbednost potrošača pri konzumiranju hrane u poslednje vreme postaje prioritet, kako stanovništva tako i nadležnih institucija. Iz tog razloga danas se posebna pažnja pridaje bezbednosti voća i povrća.
Korišćenjem sve veće količine pesticida, a posebno insekticida, može se postaviti pitanje da li su voće i povrće koje svakodnevno kupujemo bezbedni za ishranu. Korišćenjem insekcitida proizvođači se bore protiv raznih štetočina, tako da ova sredstva u većini slučajeva uspešno deluju na širok spetar insekata koji ugrožavaju proizvodnju. Većina hemijskih sredstava koji se koriste ostaju u biljkama i plodovima duže vreme i tako dospevaju u ljudsku ishranu. U većini slučajeva poštovanje karence nam ne daje nikakvu garanciju da opasne hemijske supstance nisu završile u ljudskoj ishrani.
Pored hemijskim zaštite, borba protiv insekata može da se upešno vodi i biološkom zaštitom, pre svega u proizvodnji povrća u zaštićenom prostoru. Biološkom zaštitom povrća možemo biti sigurni da opasne supstance nisu dospele u poljoprivredne proizvode. Biološka zaštita u proizvodnji uvodi insekte-predatore koji uspostsvljaju prirodnu ravnotežu nad insektima i tako vrše kontrolu štetočina.
Biološka zaštita u Srbiji
U našoj zemlji trenutno ne postoji ni jedan proizvođač predatora, već se oni uvoze iz Evropske Unije. Površine povrća pod biološkom zaštitom u Srbiji su veoma skromne, ovaj vid zaštite povrća se obavlja na oko 200 hektara zaštićenog prostora uz tendenciju blagog rasta. Značajnu ulogu ovde bi trebalo da ima nadležno Ministarstvo Poljoprivrede, koje bi moglo da utiče da se veći broj proizvođača okrene ovom inovativnom i bezbednom načinu proizvodnje, kako kroz edukativna predavanja na ovu temu, tako i kroz određeni vid subvencija koje bi pratile ovaj način poljoprivredne proizvodnje.