Kada cveta bagrem u Srbiji: Vodič za pčelare i ljubitelje prirode
Iako je bagremova paša kratka i često neizvesna, jake pčelinje zajednice mogu za svega nekoliko dana ostvariti značajan unos meda. Zato je prolećni razvoj košnica presudan
Narodski rečeno, kad bagrem zamiriše – znamo da je vreme za med. Svake godine pčelari sa zebnjom gledaju u nebo i pitaju se: Hoće li ova sezona biti za pamćenje ili ćemo ostati praznih košnica? Jer, bagrem nije samo drvo – on je glavni izvor nektara u proleće i odlučujući faktor za prinos meda. Najčešće cveta između 6. i 20. maja, ali mnogo toga zavisi od nadmorske visine i vremena.
Kada tačno cveta bagrem i zašto to vreme varira?
Cvetanje bagrema u Srbiji zavisi pre svega od klime i lokacije. Na nižim nadmorskim visinama cveta ranije, dok se u brdsko-planinskim krajevima cvetanje pomera i za više od 7 do 10 dana. Na svakih 100 metara nadmorske visine treba dodati 4 do 6 dana kašnjenja. Na primer, ako je bagrem u ravnici procvetao 8. maja, na 600 metara nadmorske visine to će se desiti između 20. i 24. maja.
Bagrem najviše medi kada je vreme stabilno, toplo i bez vetra. Kiša, hladnoća i jak vetar mogu gotovo u potpunosti uništiti pašu.
Kako pčelari prognoziraju početak cvetanja bagrema?
U praksi se koristi narodna meteorologija. Pčelari znaju: oko 6 nedelja posle cvetanja kajsije i 24 do 25 dana nakon cvetanja jabuke, bagrem bi trebalo da procveta. Tu je i džanarika – ako procveta oko 25. marta, bagrem se očekuje između 1. i 10. maja.
Još preciznije: kada se na granama između trnova pojave prvi pupoljci, od tada brojimo 40–45 dana do cvetanja. A kad cvetni pupoljci dostignu 2 cm, preostaje još 15 dana.
Koji bagrem najbolje medi i koliki je prinos?
Najbolje medi mlada bagremova šuma stara oko 15 godina, i tada prinosi mogu biti i do 420 kg meda po hektaru. Starije šume (preko 30 godina) daju značajno manje, oko 190 kg po hektaru.
Brdsko-planinski pčelinjaci imaju veliku prednost, jer se tamo cvetanje bagrema razvlači i do 10 dana, što produžava mogućnosti za unos nektara.
Iako je bagremova paša kratka i često neizvesna, jake pčelinje zajednice mogu za svega nekoliko dana ostvariti značajan unos meda. Zato je prolećni razvoj košnica presudan.
Vremenska prognoza i iskustvo – najbolja kombinacija
Pouzdano prognoziranje bagrema nije moguće bez praćenja:
- vremenskih uslova iz marta i prve polovine aprila,
- dugoročnih prognoza za maj,
- i fenoloških pokazatelja (kajsija, jabuka, džanarika).
Pčelarstvo je nauka, ali i zanat koji se uči iz godine u godinu. Samo kombinovanjem znanja, iskustva i prirodnih pokazatelja, možemo uspeti da iskoristimo ono što bagrem daje.