Poljoprivreda je oslonac srpskog sela, ali sve češće se čuje ista priča: krediti postaju omča oko vrata za mnoge poljoprivrednike. Sa sve većim troškovima i zahtevima banaka koji se ne prilagođavaju specifičnim potrebama ovog sektora, sve je manje onih koji mogu pratiti tempo otplate. Da li je ovakva situacija održiva? Ili će se tek osećati posledice ako banke ne prestanu da postavljaju nepovoljne uslove za poljoprivrednike?
Rast zaduženosti u poljoprivredi i faktori koji ga podstiču
- Skupi inputi i neizvesna tržišta: Sve veći troškovi za gorivo, seme, đubriva i mehanizaciju čine osnovne inpute poljoprivredne proizvodnje izuzetno skupima. Uz nepovoljne kredite, mali proizvođači teško mogu održati profitabilnost.
- Klimatske promene kao dodatni rizik: Suše, poplave i neuobičajene vremenske prilike stvaraju dodatne rizike, zbog kojih proizvođači moraju ulagati u dodatnu opremu za zaštitu useva i usevne tehnike. Uz sve to, kreditne institucije nisu dovoljno fleksibilne da omoguće uslove prilagođene rizicima.
Bankarski uslovi: Šta konkretno opterećuje poljoprivrednike?
- Visoke kamate i kratki rokovi: Kamate su često nepovoljne za one koji ne mogu garantovati stabilan prinos, dok rokovi otplate ne uzimaju u obzir sezonski karakter poljoprivredne proizvodnje. Na primer, prosečna kamata u Srbiji u ovom sektoru prema podacima NBS kreće se oko 8-10%, dok je u drugim sektorima znatno niža.
- Nedostatak prilagođenih proizvoda: Poljoprivrednicima često nije dostupna raznolika ponuda bankarskih proizvoda koja bi odgovarala njihovim specifičnim potrebama, kao što su sezonski krediti ili povoljniji periodi grejs perioda tokom sušnih godina.
Kako kreditne politike doprinose ugrožavanju ruralnog razvoja?
- Migracije sa sela zbog duga: Mnogi mlađi poljoprivrednici napuštaju selo jer su pod stalnim pritiskom duga. Kada obavezama ne mogu da odgovore, posledice postaju ozbiljne, a dugoročno ugrožavaju i generacije koje ostaju iza njih.
- Ograničena ulaganja u tehnologiju: Zbog nepovoljnih uslova kredita, ulaganja u nove tehnologije su ograničena, što dodatno ugrožava konkurentnost srpske poljoprivrede u odnosu na evropske proizvođače.
Da li postoje alternative? Primeri uspešnih modela iz regiona
- Podrška kroz državne subvencije: Mađarska i Poljska uvode specijalne subvencije koje omogućavaju poljoprivrednicima povoljnije uslove zaduživanja kroz saradnju sa bankama. Primer iz Mađarske pokazuje da subvencionisane kamate omogućavaju veća ulaganja i smanjenje dugova.
- Lokalne kreditne zadruge: Slovenija podržava zadružni sistem koji nudi fleksibilne uslove, a ima i lokalne zadruge koje bolje razumeju sezonske oscilacije. Ova praksa je uspešna i olakšava pristup sredstvima za razvoj malih poljoprivrednih gazdinstava.
Rešenja: Kako olakšati kreditno opterećenje poljoprivrednika?
- Izmena postojećih bankarskih politika: Da bi se smanjio kreditni pritisak, neophodno je prilagoditi kamatne stope sezonskim ciklusima proizvodnje, kao i omogućiti periodične olakšice tokom nepovoljnih sezona.
- Uvođenje specijalizovanih proizvoda za poljoprivrednike: Banke bi trebalo da razviju specifične proizvode koji odgovaraju sezonskom i dugoročnom karakteru poljoprivrednih aktivnosti, uključujući i produžene rokove za otplatu.
Nepovoljni kreditni uslovi danas oblikuju opstanak srpske poljoprivrede i sela. Ako se ne prepoznaju specifične potrebe poljoprivrednika u kreditnim strategijama, selo bi moglo zabeležiti dodatno iseljavanje i smanjenje proizvodnje. Potrebne su reforme i nove politike koje će omogućiti održivo zaduživanje, bez daljeg ugrožavanja ionako nesigurnih poljoprivrednih zajednica.