Jesenja setva i sadnja povrća: Pravilan odabir sorti za uspešnu proizvodnju

U ranim jesenjim danima, zemljište još uvek emituje toplotu, pogodnu za brzo klijanje semena. Ovo je posebno korisno u područjima s blagom klimom gde se sezona proizvodnje može produžiti za još nekoliko nedelja.

Prednosti jesenje setve i sadnje

Jesenja setva i sadnja povrća pruža nekoliko prednosti. Prvo, omogućava optimalno iskorišćavanje proizvodne površine. Takođe, obezbeđuje snabdevanje svežim povrćem već u rano proleće. Biljkama je potrebna određena količina hraniva i vlažnosti za svoj rast, a ovi uslovi ne moraju direktno zavisiti od povrtara. U jesen i zimu, sunce je niže na horizontu, što znači da će vlaga iz zemljišta isparavati sporije, smanjujući potrebu za zalivanjem nakon setve ili sadnje.

Salata

U kontinentalnim područjima, salatu je najbolje sejati krajem septembra, dok se rasad sadi u drugoj i trećoj sedmici oktobra. Ipak, ovi datumi mogu varirati zavisno o klimatskim uslovima i sortama. Za ozimnu proizvodnju, preporučuju se sorte koje mogu prezimiti u fazi male rozete pod snegom i otporne su na mraz.

Crveni luk

Sadnja crvenog luka obično se obavlja sredinom oktobra ili kasnije, prilagođavajući se vremenskim uslovima. Seme se sadi na dubinu od tri do četiri centimetra, sprečavajući podizanje arpadžika usled mraza i oštećenje novog korena. Luk će se ukoreniti tokom jeseni i zime, razvijajući nove listove, ali će ostati zaštićen od hladnoće. Birajte manje ili veće arpadžike u skladu sa namenom luka - manji arpadžik donosi veće glavice luka, dok se veći koristi za mladi luk.

Crni luk

Sadnja crnog luka u jesen slična je kao i kod crvenog luka. Otporan je na niske temperature i može izdržati mrazeve do -8°C, što ga čini pogodnim za sadnju u oktobru ili novembru na dubini do pet centimetara.

Beli luk

Beli luk se sadi u jesen, prezimljava i sledeće godine razvija vegetativnu masu i lukovicu. Optimalno vreme za sadnju je sredina oktobra.

Spanać

Setva spanaća obavlja se sredinom oktobra, birajući sorte koje mogu izdržati niske temperature. Berba listova spanaća dešava se u proleće, u martu i aprilu. Spanać ulazi u zimski period sa dva do četiri prava lista i prezimljava. Za ozimnu proizvodnju, sejanje se obavlja na uzdignutim gredicama koje smanjuju zadržavanje vode tokom obilnih padavina.

Priprema za setvu i sadnju u proleće

Za setvu i sadnju u narednoj sezoni, zemljište se može prekriti perforiranom PE folijom, senom, piljevinom, starim novinama i slično. Ovo će sprečiti rast korova i omogućiti bolje klijanje biljaka. Malčiranje smanjuje isparavanje vode i štiti zemljište od erozije koja se često javlja tokom zimskih padavina. Tokom godine, potrebno je povremeno proveravati vlažnost zemljišta. Biljke neće preživeti zimu u slučaju suviše suvog zemljišta ili, s druge strane, previše vlažnog. Početkom proleća, malč treba ukloniti kako bi sunčevi zraci doprli do zemljišta i ubrzali njegovo zagrevanje.

Rast i razvoj biljaka

Svako povrće zahteva pažljivo planiranje i brigu tokom celog procesa gajenja. Važno je redovno pratiti rast i razvoj biljaka, pravilno ih zalivati i obezbediti potrebnu ishranu u vidu prirodnih đubriva. Takođe, zaštita od štetočina i bolesti je ključna za uspešano gajenjeuzgoj. Preporučuje se primena organskih sredstava za zaštitu kako bi se sačuvala ekološka ravnoteža i kvalitet samog povrća. Važno je naglasiti da je svaka sorta povrća specifična i zahteva poseban pristup, te je preporučljivo proučiti karakteristike svake biljke pre setve ili sadnje.

Osim toga, važno je voditi evidenciju o setvi, sadnji i berbi kako bi se bolje planirali budući usevi. Praćenje promena u klimatskim uslovima takođe može biti od koristi za prilagodbe u uzgojnim tehnikama. Kroz celu godinu, od jeseni do proleća, uz pažljivo planiranje i brigu o biljkama, možete uživati u svežem, domaćem povrću iz svog vrta.