Ovaj tekst pišem simbolično uoči 8. marta, ne kao jednodnevnu temu, već kao početak kontinuiranog razgovora o ženi u ruralnom prostoru. Dan kada govorimo o pravima i značaju žena može biti prilika da otvorimo i ekonomska pitanja, pitanja razvoja i održivosti.
Rubrika „Žene i rural“ nastaje iz potrebe da se o ovim temama govori sistemski, tokom cele godine, a ne samo povodom datuma.
Mala poljoprivredna gazdinstva (MPG) čine najosetljiviji deo ruralne strukture Srbije. Ona su temelj proizvodnje, ali i najtanja tačka sistema. Kada se pritisak pojača, bilo da je u pitanju tržište, klima ili demografija, prvo se oseti upravo tu.
MPG su istovremeno sublimacija svih oblasti koje oblikuju ruralni prostor. Ona su svojevrsni „dijagnostički centar“ sistema, tj. na njima se najpre uočavaju slabosti demografije, ograničenja socijalne politike i posledice ekonomskih kretanja.
Upravo zato, ako fokus usmerimo na mala gazdinstva, u njima možemo prepoznati i tačke intervencije, a tamo gde prepoznamo tačku intervencije, otvara se mogućnost regeneracije sistema u celini.
Prema poslednjem popisu stanovništva, Srbija je u periodu između 2011. i 2022. godine izgubila 8% stanovništva. To nije samo demografski podatak (podatak o pražnjenju teritorije), to je podatak i o smanjenju radne snage, naslednika i budućih nosilaca gazdinstava.
Prosečna starost stanovništva iznosi 43,8 godina, a udeo stanovništva starijeg od 65 godina dostigao je 22,6%. U regionu Južne i Istočne Srbije gustina naseljenosti iznosi 54 stanovnika po km², dok u Beogradskom regionu dostiže 520 stanovnika po km². To znači da je gustina naseljenosti u Beogradskom regionu gotovo 10 puta veća.
Šta zapravo znači „10 puta“?
- To znači 10 puta veću koncentraciju radne snage.
- 10 puta veće tržište.
- 10 puta veću verovatnoću da škola, ambulanta ili prodavnica opstanu.
- 10 puta veću ekonomsku dinamiku.
A tamo gde je gustina manja, manja je i kritična masa za razvoj.
I tu dolazimo do ključnog pitanja: koliko žena može biti faktor koji utiče na tih „10 puta“?
- Ako žena ostaje na selu, radi, pokreće dodatni prihod, donosi odluku da porodica ostane - ona direktno utiče na radnu snagu.
- Ako diversifikuje prihod domaćinstva → utiče na lokalno tržište.
- Ako ostane porodica sa decom → opstaje škola.
- Ako postoji stabilnije domaćinstvo → postoji i stabilnija lokalna ekonomija.
Drugim rečima, žena ne može sama promeniti odnos 10 prema 1, ali može postati osovina oko koje se taj odnos usporava, stabilizuje i postepeno menja.
U sistemu koji je demografski razređen, svaki pojedinačni faktor ima veću težinu. Zato pitanje žene u ruralnom prostoru nije simboličko pitanje, to je pitanje kapaciteta sistema da opstane.
Ruralni prostor se, dakle, prazni i stari. Kada se prostor razredi, svaki poremećaj postaje snažniji.
Kada sistem postane tanak, svaki pritisak ostavlja dublji trag.
Mala gazdinstva nemaju rezervni mehanizam koji bi apsorbovao nestabilnost. Ako cena padne, ako troškovi porastu, ako sezona podbaci, posledice se ne gase brzo. One ostaju, poput eha koji se vraća iz doline.
Ekonomska slika dodatno komplikuje situaciju. Stopa zaposlenosti žena u Srbiji iznosi 43,8%, dok kod muškaraca iznosi 57,0%. U regionu Južne i Istočne Srbije ukupna stopa zaposlenosti iznosi 44,7%. Prosečna zarada u regionu Šumadije i Zapadne Srbije iznosi 111.935 RSD, što je ispod republičkog proseka od 132.783 RSD.
To znači da ruralni razvoj nije samo pitanje proizvodnje. Ruralni razvoj je istovremeno demografsko, ekonomsko i rodno pitanje.
U malom gazdinstvu žena nije sporedni akter. Ona upravlja porodičnim budžetom, učestvuje u proizvodnji, brine o starima i deci i često donosi odluku da li će se ostati ili otići.
Ako je žena stručna, ekonomski osnažena i prepoznata kao resurs, ona može postati nova osovina sistema.
Preko te osovine pokreću se više procesa istovremeno: stabilizacija porodične ekonomije, diverzifikacija prihoda, podsticaj obrazovanju, usporavanje demografskog pražnjenja i jačanje socijalne kohezije.
U sistemu koji je osetljiv, najvredniji resurs nije uvek najvidljiviji.
Zemlja bez ljudi gubi vitalnost. Prostor koji se prazni vremenom gubi snagu. A upravo su oko žena koncentrisana pitanja koja određuju budućnost tog prostora: starenje stanovništva, odluka o ostanku, prenos znanja i upravljanje resursima.
Ruralni razvoj je po svojoj prirodi multidisciplinarna tema. On zahteva povezivanje agrarne politike, ekonomske politike i politike rodne ravnopravnosti. Samo u tom preseku moguće je iskoristiti resurs koji je do sada bio nedovoljno prepoznat.
Ovaj tekst je uvertira u teme koje slede. Rubrika „Žene i rural“ nastaviće tokom godine da otvara konkretna pitanja ekonomske pozicije žena u poljoprivredi, pristupa resursima, demografske održivosti i primera iz prakse.
Kontinuitet je važniji od jednog datuma.
A razgovor tek počinje.
Marina Đuđić
osnivač udruženja Balkanska osnažena žena u ruralu - BOŽUR
www.berw.org