Cena stočne hrane igra ključnu ulogu u opstanku i razvoju stočarske industrije u Srbiji. Uz stalne oscilacije na tržištu, poljoprivrednici i proizvođači stočne hrane suočavaju se s izazovima koji utiču na celokupnu proizvodnju mesa, mleka i drugih proizvoda. Kako promene cena utiču na stočare i koje mere mogu preduzeti kako bi održali konkurentnost u promenljivim uslovima?
Cena stočne hrane u Srbiji direktno utiče na rentabilnost stočarske proizvodnje. Sa povećanjem cena ključnih sirovina, poput kukuruza, soje i ječma, troškovi proizvodnje mesa i mleka rastu, stvarajući dodatni pritisak na farmere. Prema poslednjim podacima, cena stočne hrane u protekle dve godine porasla je za više od 30%, što je ozbiljno pogodilo mala i srednja gazdinstva.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, prethodne godine cene stočne hrane zabeležile su najveći rast u poslednjoj deceniji. Rast cena inputa, poput đubriva i energije, dodatno je otežao situaciju za stočare, koji su već pod pritiskom niskih otkupnih cena mesa.
Ključni faktori koji utiču na cenu stočne hrane
Cene stočne hrane su pod uticajem više globalnih i lokalnih faktora. Ove promene su rezultat različitih ekonomskih, ekoloških i političkih događaja. Glavni faktori uključuju klimatske promene, dostupnost sirovina i globalnu ekonomsku situaciju.
Klimatske promene direktno utiču na prinose useva i smanjuju dostupnost osnovnih komponenti stočne hrane, poput kukuruza i soje. Suše i poplave poslednjih godina doprinele su smanjenju prinosa i povećanju cena ovih ključnih sirovina.
Povećana potražnja za stočnom hranom u zemljama poput Kine i Indije takođe ima uticaja na domaće tržište. Globalna inflacija i poremećaji u lancima snabdevanja zbog pandemije COVID-19 dodatno su pogoršali situaciju.
Visoke cene stočne hrane imaju direktan uticaj na profit stočarskih gazdinstava u Srbiji. Mnogi crkveni kalendarmali proizvođači su primorani da smanje broj grla stoke, što dovodi do pada ukupne domaće proizvodnje mesa i mleka. Zbog visokih troškova, mnogi farmeri su primorani da smanje proizvodnju ili da traže alternativne metode ishrane stoke, što može dovesti do smanjenja kvaliteta krajnjeg proizvoda. Proizvođači iz Srbije suočavaju se sa izazovom da ostanu konkurentni u odnosu na jeftinije uvozne proizvode iz zemalja sa stabilnijim cenama stočne hrane.
Subvencije i programi pomoći
Subvencije i programi pomoći koje država pruža stočarima često se doživljavaju kao nedovoljni i neadekvatno usmereni. Iako postoje finansijski paketi namenjeni smanjenju pritiska visokih cena stočne hrane, mnogi farmeri se žale da su sredstva teško dostupna i da birokratija usporava proces prijave.
Mnoge subvencije dolaze sa strogo definisanim kriterijumima koji ne odgovaraju potrebama malih i srednjih gazdinstava, već pretežno podržavaju veće proizvođače. Takođe, subvencije često kasne, što dodatno otežava situaciju u momentima kada su stočarima sredstva hitno potrebna za kupovinu hrane. Iako je pozitivno što su krediti dostupni po povoljnijim uslovima, stočari se neretko žale da se zadužuju kako bi preživeli, umesto da unaprede svoju proizvodnju. Sve ove poteškoće ukazuju na potrebu za reformom i boljim prilagođavanjem programa stvarnim potrebama stočarske industrije.
Cena stočne hrane ostaje ključni faktor koji ne samo da oblikuje budućnost stočarstva u Srbiji, već i direktno ugrožava opstanak mnogih malih i srednjih gazdinstava. Iako pravovremene mere podrške i inovacije u ishrani mogu pomoći proizvođačima, trenutni nivoi podrške nisu dovoljni da bi se suštinski rešili problemi sa kojima se poljoprivrednici suočavaju. Osim toga, održavanje konkurentne proizvodnje na duži rok zahteva ozbiljnije sistemske reforme i efikasnije prilagođavanje subvencija realnim potrebama sektora.
Bez ovih promena, domaći stočari će i dalje biti pritisnuti visokim troškovima, što će dugoročno smanjiti domaću proizvodnju i povećati oslanjanje na uvoz. Na kraju, pitanje ostaje: da li su trenutne mere dovoljne da održe stočarstvo u Srbiji ili će industrija postati sve više neodrživa?