Pepelnica na vinovoj lozi: Kako sprečiti i suzbiti ovu bolest
Moderni vinogradari sve češće koriste dronove, senzore i mobilne aplikacije za ranu detekciju bolesti poput pepelnice
Pepelnica vinove loze može smanjiti prinos i do 90% ako se ne preduzmu adekvatne mere zaštite. Ova bolest spada među najčešće i najopasnije probleme u vinogradarstvu, a bez pravilne zaštite, kvalitetna proizvodnja grožđa je gotovo nemoguća. Pepelnica (Uncinula necator) je gljivična bolest vinove loze, koja se prvi put pojavila u Evropi u 19. veku, prenesena iz Amerike. Danas je prisutna u svim vinogradarskim regionima Evrope, Azije i Australije, i razvija se isključivo na živim tkivima biljke.
Kako prepoznati pepelnicu na vinovoj lozi
Pepelnica napada sve zelene delove vinove loze — listove, peteljke, mladice, cvetove i bobice. Najpre se uočava na listovima i peteljkama kao pepeljastosivi sloj. Mladice postaju tamne i usporavaju rast, a cvetovi i bobice venu, pucaju i propadaju.
Simptomi pepelnice na vinovoj lozi uključuju:
- Listovi: pepeljaste mrlje na licu i naličju, deformacije, uvijanje i sušenje.
- Lastari: infekcija dok su zeljasti, pojavljivanje tamnih/crvenkastih zona.
- Cvetovi: retka infekcija pre oplodnje, bele prevlake dovode do propadanja.
- Bobice: najosetljiviji deo, pucanje i sušenje bobica, naročito opasno kod belih sorti.
Ciklus razvoja pepelnice
Pepelnica se javlja od ranog proleća do kraja vegetacije. Aktivna je već na 5°C, a najpovoljnije temperature za njen razvoj su između 25 i 28°C. Prenosi se najčešće kao prezimljujuća micelija u osnovi pupoljka. U nepovoljnim uslovima može preživeti i u obliku kleistotecija. Bujniji zasadi, prekomerno đubrenje azotom i zbijena zemljišta pogoduju razvoju bolesti.
Zaštita vinove loze od pepelnice
Efikasna zaštita obuhvata kombinaciju preventivnih i hemijskih mera. Podizanje vinograda na osunčanim i prozračnim lokacijama, uklanjanje lišća uz grozdove radi boljeg provetravanja i redovno prskanje fungicidima ključni su za sprečavanje širenja bolesti. Menjanje fungicida i korišćenje preparata na bazi sumpora pomažu u suzbijanju. U slučaju jake zaraze, preporučuje se tretman kalijum-permanganatom nakon rezidbe.
Pored hemijskih sredstava, sve više pažnje dobija biološka zaštita. U vinogradima se mogu koristiti korisni mikroorganizmi poput Bacillus subtilis ili Trichoderma spp, koji inhibiraju razvoj gljivice Uncinula necator. Takođe, preparati na bazi ulja čajevca, narandžine kore ili mlečne kiseline pokazali su određenu efikasnost u organskoj proizvodnji.
Praćenje bolesti u vinogradu
Moderni vinogradari sve češće koriste dronove, senzore i mobilne aplikacije za ranu detekciju bolesti poput pepelnice. Tehnologije omogućavaju pravovremenu identifikaciju simptoma i precizno navođenje tretmana, što povećava efikasnost suzbijanja i smanjuje upotrebu pesticida. Ulaganje u digitalne alate može značajno unaprediti održivost proizvodnje.
Rasadnici su pouzdani izvor kvalitetnih sadnica voća koje su proverene i sertifikovane od strane Ministarstva poljoprivrede. Prilikom odabira sadnica, važno je obratiti pažnju na deklaraciju kvaliteta i porekla, koja je neophodna za podnošenje zahteva za subvencije. Kupovina sadnica lošeg kvaliteta na pijaci može rezultirati problemima, jer su takve sadnice često sumnjivog kvaliteta, nedovoljno očuvane ili čak suve. Otkrijte ključne smernice za prepoznavanje zdravih i kvalitetnih sadnica voća u našem članku Sertifikovane voćne sadnice: Garancija kvaliteta i uspeha u voćarstvu.
Ako želite da saznate više o optimalnom trenutku za zimsku rezidbu vinove loze i kako pravilno izvesti ovu ključnu agrotehničku meru, pročitajte naš članak: Zimsko orezivanje vinove loze: Kako do vrhunskog kvaliteta grožđa. Ovaj tekst vam pruža dragocene smernice kako da postignete odličan rod i kvalitet grožđa kroz pravilnu rezidbu.