U originalu Moldova, u narodu Moldavija: Grožđe koje ne zahteva prskanje

S obzirom da se neke sorte vinove loze moraju prskaju 10 puta godišnje, pa i više ako je kišna godina, jasno je zašto se sve više vinogradara odlučuju da gaje sorte vinove loze kojima prskanje nije neophodno. Poslednjih nekoliko decenija u svetu stvoren je veliki broj ovakvih sorti, različitog vremena sazrevanja i agrobioloških osobina. Ove sorte introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine sorte vinove loze pokazuju odlične proizvodne rezultate i mogu uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Ove sorte su na primer: lasta, ljana, moldova, strašenski, muskat de st. Vallier.

Proizvodnja kvalitetnog stonog grožđa

Kako bi se proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe potrebno je pre svega posvetiti veliku pažnju izboru sortimenta vinove loze.

Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok se kod stonih sorti na prvo mesto spoljašnji izgled grozda i bobice.

Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne, ovalne ili izdužene bobice ujednačene krupnoće i boje. Takođe se veoma ceni muskatna aroma grožđa. Da bi se proizvelo zdravo i kvalitetno stono grožđe, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta.

Moldova je sorta koja se uspešno gaji i sa minimalnom zaštitom. Pogodna za organsku proizvodnju na većim površinama, kao i da se gaji na okućnicama. Ova sorta je dobila ime po državi u kojoj je selekcionisana, Moldaviji. Ovde treba imati na umu i da postoje neznatna odstupanja u izgovaru naziva ove sorte u odnosu na original (Moldova), tako da je neko zove Moldava, neko Moldavija, a poneko i Moldavka.

Karakteristike sorte Moldova: otpornost na bolesti, rodnost i kvalitet grožđa

Moldova je jedna od savremenih sorti međuvrsnih (interspecies) hibrida. Sorta je iz treće generacije (osamdesete godine prošlog veka) ovih ukrštanja, odnosno tek manji deo njenog genoma nasleđen je od američkih predaka. Taj deo zaslužan je za dobru otpornost sorte na gljivične bolesti, posebno na plamenjaču i sivu trulež.

Sorta je upisana u međunarodni katalog sorti Vitis International Variety Catalogue VIVC, sa kataloškim brojem 7896, a primarno ime joj je MOLDOVA. U katalogu je kao godina ukrštanja navedena 1961. godina, verovatno je period od dvadesetak godina „neslaganja“ vreme selekcije i registracije sorte, odnosno sorta je „priznata“ osamdesetih.

Otpornost na pomenute bolesti koje ova sorta ima je značajna, i u povoljnijim godinama dovoljna za gajenje bez zaštite. Ipak, u godinama sa više padavina i sa jačim napadima bolesti, poželjna je neka „redukovana“ zaštita, koja uključuje 2-3 tretiranja.

Moldova je kvalitetna stona sorta, veoma prisutna u našim krajevima, posebno na okućnicama. Ova vinova loza je bujna, velike i redovne rodnosti.

Cvet ove sorte je dvopolan, sa visokim procentom oplodnje. Grozd je krupan i rastersit, prosečne težine 380 grama. Bobice su jajaste, krupne, tamno-plave boje sa obilnim peteljkom. Odlikuje se prijatnim, osvežavajućim ukusom, a bez posebnog mirisa. Može se dugo zadržati na samom čokotu, a ubrana se dugo i uspešno čuva u hladnjačama. Dobro podnosi transport. Zahteva kratku ili mešovitu rezidbu, podnosi mrazeve do -22 stepena celzijusa.

Period sazrevanja

Proces zrenja kod ove sorte traje 160-170 dana, ali na hladnom području ovaj proces može trajati i duže. Obično Moldavija sazreva do sredine septembra, tako da je berbu grožđa najbolje vršiti kada su bobice dovoljno zasićene sadržajem šećera, tj. u periodu septembra ili čak početkom oktobra.

Kako pravilno posaditi sortu Moldova u vinogradu: saveti za uspešnu proizvodnju

Moldova je sorta koja za dobru produktivnost zahteva pravilnu i odgovarajuću sadnju. Pre svega, mora se voditi računa o pogodnom zemljištu: ono mora biti lagano i plodno. Sam vinograd treba da bude na osunčanom i mirnom mestu. Takođe, pri sadnji sorte Moldava treba obratiti pažnju na podzemne vode, koje ne bi trebalo da prolazi blizu površine zemlje.

Sadnju treba obaviti tako što će se pratiti šema po kojoj svaki čokot treba da bude na udaljenosti od najmanje 2 m. Svaki čokot ove sorte sadi se u posebnu rupu sa dobro nađubrenom zemljom, uz zalivanje sa 3 litra vode, kao i uz postavljanje oslonca u blizini koji će pomoći lozi da raste u pravom smeru.

Savet stručnjaka je i da se sadnja Moldavije vrši u proleće, ili ukoliko se posadi u jesen, onda se ne sme zaboraviti da se zagrnu mladi čokoti pred zimu (krpama, senom, četinarskim granama itd.).

Rezidba i oblikovanje

Moldova mora biti kvalitetno orezana kako bi se formirao pravilan čokot i kako bi se izbeglo preopterećenje. Na ovaj način se doprinosi podmlađivanju biljke i povećanju produktivnosti.

Kako bi se ova sorta pravilno orezala neophodno je rezidbu vršiti u sledećim periodima:

• U kasnu jesen, kada se seku stari, tanki i nezreli lastari, pri čemu se ostavljaju 8-12 okaca na preostalim kondirima.
• Posle zime potrebno je pregledati prezimljene mladice, pri čemu se smrznuta ili oštećena uklanjaju.
• U proleće, nakon formiranja cvasti, moguće je videti koji su lastari plodni, a koji ne. Jalovi izdanci moraju biti uklonjeni.

Ako želite da saznate više o optimalnom trenutku za zimsku rezidbu vinove loze i kako pravilno izvesti ovu ključnu agrotehničku meru, pročitajte naš članak: Zimsko orezivanje vinove loze: Kako do vrhunskog kvaliteta grožđa. Ovaj tekst vam pruža dragocene smernice kako da postignete odličan rod i kvalitet grožđa kroz pravilnu rezidbu.