Teško se ove sezone pronalazi osmeh među proizvođačima malina. Dok berba ulazi u završnicu, sa plantaža stižu poražavajuće vesti – suša je desetkovala prinos, a oni koji su uspeli da održe malinjake u životu, pitaju se da će im se ova berba uopšte isplatiti. Procenjuje se da će u pojedinim regionima rod maline biti manji i do 80 odsto.
Katastrofalni uslovi: Mraz, grad i na kraju suša
Godina je za malinare počela veoma lose, a nastavila se još na gore. Nakon kasnog prolećnog mraza koji je oštetio mlade izbojke, usledile su nepogode s gradom, da bi konačni udarac zadala ekstremna suša. U mnogim malinjacima nije bilo kapi kiše duže od 60 dana, upravo u fazama formiranja ploda i početka berbe, što je kritično za rod i kvalitet.
Prema rečima jednog proizvođača iz zapadne Srbije, koji se decenijama bavi uzgojem maline, "ovako lošu godinu ne pamte ni starije generacije".
Visoka cena – slaba uteha za prazne gajbe
Otkupne cene maline ove godine probile su 400 dinara, a u pojedinim slučajevima i prešle 600 dinara po kilogramu. Međutim, zbog izuzetno malog roda, mnogi malinari neće moći da iskoriste prednosti dobre tržišne cene. Većina se slaže, visoka cena nije rezultat tržišne igre, već nestašice!
Za razliku od prethodnih godina kada su otkupljivači i proizvođači ulazili u višemesečne rasprave oko cene, ove godine je tema broj jedan – preživljavanje zasada.
Ima li rešenja? Proizvođači prizivaju kišu i podršku države
Malinari apeluju na nadležne institucije da se ubrza reakcija i omogući makar hitna interventna pomoć za očuvanje proizvodnje. Bez zalivnih sistema i podrške, mnogi će biti primorani da napuste proizvodnju maline – jedne od najvažnijih izvoznih poljoprivrednih kultura Srbije.
Uz to, stručnjaci podsećaju na važnost ulaganja u sisteme za navodnjavanje, kao i na edukaciju proizvođača u oblasti agrotehnike i klimatskih prilagođavanja.
Srbija ima rezerve hrane, ali malina nije na listi prioriteta
I dok globalne cene hrane beleže rast, stručnjaci navode da Srbija i dalje ima dovoljne rezerve osnovnih životnih namirnica poput brašna, ulja i kukuruza. Međutim, malina, iako važan izvozni artikal, ostaje van tih "strateških" rezervi, što dodatno zabrinjava voćare.
Ako se klimatski uslovi nastave ovim tempom, malina bi mogla postati luksuz, a ne simbol srpske poljoprivrede.