Da li se uzgajanje lešnika isplati? Procena potencijalne zarade

Ulaganje novca u određenu poljoprivrednu proizvodnju prirodno nameće pitanje da li je napravljen pravi izbor gajene biljne kulture, kolika su finansijska ulaganja, kakve su mogućnosti njenog plasiranja, kao i da li je moguć otkup po isplativoj ceni, da li je zarada moguća i sl. Poslednjih godina kultura koja je doživela pravu ekspanziju je definitivno lešnik, ali ovde se postavlja pitanje da li se njegova proizvodnja isplati i da li je dobar izbor za investiranje?

Lešnik pre svega nije preterano zahtevan u odnosu na druge voćne vrste, uspeva i na skromnijim zemljištima, ne traži obaveznu upotrebu hemijskih sredstava, a uz dobro održavanje može imati dug period eksploatacije. Životni vek leske je više od 70 godina – tako da kada je lešnik u pitanju možemo govoriti o planiranju dugoročne proizvodnje i prihoda. Na ruku proizvodnje lešnika ide i činjenica da se sam plod može čuvati duže vreme, deficitaran je na tržištu, kao i da postoji velika potražnja i visoka cena koji ga čine isplativim za gajenje. Ovde treba naglasti i da se trenutno u Srbiji uvozi oko 90% lešnika, jer jednostavno nema dovoljno proizvođača i proizvodnje.

Zašto je tako malo zasada pod leskom uz sve navedene prednosti? Razlog za to leži u sporom povratu kapitala kod ove voćke. Lešnik postaje komercijalno produktivan u 5-6. godini gajenja, svake naredne godine profit se uvećava, pri čemu treba imati na umu da se prvih 4 do 5 godina svodi na rad, ulaganja i minus. Ali sve što se uloži u početku u zasad lešnika to će biti vraćeno višestruko, najviše zbog toga što lešnik ima izrazito stabilnu cenu i potražnju, a ujedno i rađa više od pedeset godina.

Isplativost zasada lešnika: analiza troškova

Zemljište na kojem se podiže zasad lešnika mora imati dobru sposobnost drenaže, a troškovi đubriva variraju u zavisnosti od kvaliteta zemljišta. Cene sadnica kreću se od 2 do 2,5 evra po sadnici, dok je cena kalemljenih sadnica viša i iznosi oko 5 evra. Sistem navodnjavanja kap po kap je obavezan, a uvođenje ovog sistema može koštati oko 1.000 evra po hektaru. Pored toga, ograđivanje zasada i redovno održavanje (prskanje, đubrenje) dodatno povećava troškove.

Cene sadnica iznose oko 2 do 2,5 evra po sadnici, pri čemu je cena kalemljene sadnice viša i u proseku iznosi oko 5 evra. Gustina sadnje lešnika varira od 450 do 650 sadnica po hektaru, pri čemu treba obratiti pažnju da veći broj sadnica ne znači i veći prinos. Za dobar uspeh zasada treba zasaditi najmanje 4 – 6 sorti radi uspešne oplodnje, ali i tako da glavna sorta bude zastupljena sa oko 60%, a ostale sorte oprašivači sa 40%.

Intenzivna proizvodnja lešnika nije moguća bez navodnjavanja i to tokom čitavog perioda eksploatacije zasada, a naročito u prvim godinama gajenja. Sistem navodnjavanja kap po kap iznosi oko 1.000 evra po hektaru, a ukoliko ne postoji bunar sa vodom, treba uračunati i troškove za njegovo kopanje. Zasad je preporučljivo ograditi i to može biti značajna stavka u kalkulaciji, koja zna da iznosi do 2.000 evra.

U prvim godinama održavanja zasada leske najbitniji su osim navodnjavanja, okopavanje i prihrana. Osnovna nega, 6 prskanja godišnje, đubrenje i navodnjavanje, zahtevaju dodatno ulaganje od oko 700 evra po hektaru. Ukoliko se ipak radi o organskoj proizvodnji lešnika, tu postoji mogućnost da se za tretiranje ne koriste hemijski preparati.

Koliko se može zaraditi od zasada lešnika

Berba lešnika obavlja se od kraja jula do početka oktobra, zavisno od osobina sorte i područja gajenja. Plodovi su zreli kada promene boju i kada lako ispadaju iz omotača. U punom rodu prinos po stablu iznosi 8-12 kilograma, dok pola od toga otpada na ljusku. Prinos lešnika, zavisno od niza faktora, kreće se od 2,2 do 3,6 tona po hektaru. U Srbiji se cena očišćenog lešnika u otkupu kreće od 600 do 800 dinara po kilogramu, što znači da prinos od dve tone očišćenog lešnika po hektaru omogućuje zaradu od 10.000 eura po hektaru (po ceni od 600 dinara za kilogramu).

Prednost lešnika je što se, u odnosu na jabuku ili krušku, može čuvati u ljusci i do tri godine, pa sačekati kada otkupna cena bude povoljna. Kada je plasman u pitanju tu nema nikakvih problema, jer su potrebe za lešnikom su znatno veće od proizvodnje. Takođe, lešnik se može prodavati na pijacama, poslastičarnicama, prodavnicama zdrave hrane, ali i na veliko preko otkupljivača. Na tržištu postoje kompanije koje nude stručnu pomoć i zagarantovan otkup lešnika ukoliko se ostvari ugovoreni kvalitet.

Zadnjih godina raste i broj subvencija od strane države i Ministarstva kada je u pitanju ova proizvodnja.