Kako je aronija izgubila svoju vrednost: tržišna kriza i proizvodni problemi preuzimaju kontrolu

Pre desetak godina interesovanje proizvođača za podizanje zasada aronije bilo je ogromno. Smatralo se da je reč o perspektivnoj biljci, fantastičnih karakteristika, vredne investiranja. Međutim, u poslednjih par godina situacija oko aronije se dosta promenila. Aronija se vše ne smatra isplativom kulturom i nije tako cenjena kao ranije.

Aronija - višestruko korisna biljka: karakteristike i svojstva

Aronija se svrstava u grupu jagodičastog voća. To je listopadni grm, bujnog rasta, koji može da dosegne visinu do 2m. Aronija cveta i stvara plodove slične borovnici koji će u julu ili avgustu mesecu sazreti i dati prinos. Oprašuju je pčele i vetar. Otporna je na zimu i bez problema trpi veoma niske temperature, čak i do -47 ° C. Aronija je otporna i na insekte, sušu i zagađenja, a razlikuju se tri vrste: crvenoplodna, crnoplodna i ljubičastoplodna.

Ova voćka je veoma zdrava, sadrži vitamine – A, C, B2, B6, B9, E, P, folnu kiselinu, beta karoten, minerale – kalijum, kalcijum, mangan, gvožđe, molibden, fosfor i jod. Aronija je sjajan izvor antocijanina, veoma snažnog antioksidansa. Lekovitost aronije se ogleda u smanjenju rizika od raka debelog creva, kardiovaskularnih bolesti, hroničnih upala, bolesti jetre i sl.

Tehnologija gajenja aronije

Preporuka je da se sadnja aronije vrši u jesen. Gajenje aronije je moguće na siromašnim, peskovitim i vlažnijim zemljištima, čak i na kamenitim područjima, ali najbolji rezultat se ostvaruje na kvalitetnom, plodnom zemljištu koje je prethodno pripremljeno organskim đubrivom.

Optimalna pH vrednost zemljišta je između 5,5 i 6,5. Za pravilan rast i razvoj potrebno je osigurati od 500-600 mm vode po kvadratnom metru.

Orezuje se prema potrebi, da bi se omogućilo podmlađivanje, ali i da bi formirali žbun prema našim potrebama. Ova voćka ne zahteva prskanje, dok se đubrenje vrši samo prilikom sadnje – niz redove ili u jamice (mogu se koristiti stajnjak ili mineralno NPK đubrivo). Prva berba novog zasada može se očekivati u trećoj godini. Od pete do sedme godine prinos je 8-10 kg ploda po žbunu, a od devete do desete godine i dalje može se očekivati 15 kg po zbunu. Životni vek aronije je oko 30 godina.

Profitabilnost proizvodnje aronije: analiza troškova i potencijalnih prihoda

Ako pođemo od pretpostavke da ste vlasnik 1ha zemljišta u području pogodnom za uzgajanje aronije šta bi još bilo potrebno uzeti u obzir? Tokom nulte tj.prve godine potrebno je izvršiti pripremu zemljišta za podizanje zasada što podrazumeva uklanjanje korova, meliorativne procese, rigolovanje, oranje, analize zemljišta, đubrenje i dr.

U proseku se na 1h moze posaditi 2000 sadnica čija cena iznosi oko 150 dinara po sadnici. Potrebno je zasad ograditi te u kalkulaciju treba uračunati i troškove 400m žice i postavljanja stubova. Sledeća stavka je sistem navodnjavanja, koji podrazumeva troškove postavljanja folija i traka kap po kap i cenu koja varira okvirno od 3000e do 5000e, kao i bušenje bunara gde trošak može biti od 300e do 500e. U ovu kalkulaciju treba uračunati i trošak nabavke prskalice i kultivatora. Dodatna ulaganja može da bude i gradonosna mreza, što i nije neophodno za početak.

Što si tiče povraćaja ulozenih sredstava dosadašnje iskustvo je pokazalo da nije isplativo gajiti aroniju radi prodaje ploda jer ne postoji organizovani otkup, ne postoji organizovano merenje kvaliteta ploda, a veće količine se otkupljuju po sve nižim cenama. Pad otkupne cene je konstantan, tako da proizvođači koji su pre nekoliko godina aroniju prodavali po ceni od 500din/kg, prošle sezone su istu prodavali hladnjačama po ceni od 50 din/kg, dok su berači svoje usluge naplaćivali 40din/kg.

Računica je jasna i objašnjava zašto su mnogi proizvođači napustili ovu proizvodnju, tako da je mali broj onih koji su opstali i to samo zato što su započeli sa preradom aronije i pravljenjem sokova, džemova, čajeva i sl. kako bi uspeli da unovče svoj rad.