Ljubičasta pegavost izdanka maline: Kako prepoznati i pravovremeno reagovati

Malina je višegodišnja zeljasta biljka, iz porodice ruža (Rosaceae), koja najčešće raste na nadmorskoj visini od 400 do 800 m. Rasprostranjena je u Europi i severnoj Aziji.

Gajenje maline predstavlja jednu od atraktivnih i profitabilnih proizvodnja u poljoprivredi. Međutim, kako bi se postigao zadovoljavajući prinos, potrebno je voditi računa o zdravlju biljaka i na vreme suzbijati različite bolesti koje ih napadaju. Bolesti maline su čest problem pri njenom uzgajanju koje mogu značajno uticati na kvalitet i količinu plodova. Zbog toga je važno redovno kontrolisati znakove bolesti i preduzeti adekvatne mere za njeno suzbijanje, a kako bi se osiguralo zdrave i produktivne biljke.

Pravilna nega i preventivne mere su ključne za uspešno gajenje maline i ostvarivanje zadovoljavajućih prinosa.

Ciklus razvoja bolesti maline

Bolesti maline predstavljaju glavni problem pri uzgajanjuove vrste biljke. Najosetljivija faza razvoja maline je od juna do kraja jula, dok sa druge strane izdanci postaju otporniji na bolesti početkom avgusta. Zbog toga je važno na vreme prepoznati znakove bolesti i preduzeti odgovarajuće mere za njeno suzbijanje, a kako bi se sprečilo njihovo širenje i potencijalno smanjenje prinosa.

Ljubičasta pegavost izdanaka maline ( Didymela applanata ) ili kestenjasta pegavost

Kestenjasta pegavost lastara maline je bez sumnje najznačajnija bolesta maline u našoj zemlji. Najveći intenzitet ima sredinom maja, može trajati do sredine, a nekada i do kraja juna. U našim uslovima uočava se krajem juna i jula meseca.

Didymella aplanata se smatra jednim od glavnih uzročnika propadanja sorte valjevka, šezdesetih godina. Nove sorte, krupnijih plodova takođe su osetljive, uz intenzivno đubrenje uslovljavaju jaku pojavu bolesti.

Didymella aplanata napada malinu i kupinu, kao i hibride koji nastaju njihovim međusobnim ukrštanjem.

Bolest se prvo uočava krajem juna, početkom jula.

Zaraze lišća mladih izdanaka započinju na ivici i širi se prema glavnom nervu. Usled zaraze dolazi do nekroze lišća između nerava u vidu slova „V“. Zaraza se sa lišća, kroz lisnu dršku, širi na noduse. Zaraženo lišće se najčešće prevremeno osuši. Na zahvaćenim lastarima se javljaju mrke, tamne pege, često biva zahvaćen veći deo izdanka.

Tokom zime se primećuje srebrnasta boja (izbeljivanje lastara) i u njima se uočavaju pseudotecije, kasnije piknidi. Tokom proleća i leta, u okviru pega, dolazi do nekroze, pucanja kore i njenog odvajanja.

Pupoljci retko izumiru, često su oslabljeni i smanjeni pa ne uspevaju da se razviju u konkurenciji sa nezaraženim pupoljcima iste biljke. Zaraženi pupoljci lakše izmrzavaju u toku zime. Na zaraženim lastarima u proleće pupoljci ne kreću.

Dydimella applanata prezimljava na zaraženim lastarima

Dydimella applanata se u toku zime održava u formi micelije, pseudotecija i piknida na zaraženim lastarima.

U vlažnim uslovima gljiva stvara askospore i konidije koje vrše zarazu lišća. Gljiva iz lista raste kroz peteljku i kolonizira koru lastara oko pupoljka.

Piknospore se obilato formiraju od juna do kraja jula i najverovatnije imaju primarnu ulogu u infekciji lista. List postaje vrlo osetljiv sa fiziološkim starenjem usled nedostatka svetla u osnovi lastara.

Osetljivost lastara je značajno povećana posle perioda visokih temperatura i taj faktor doprinosi pojavi simptoma na nodusima duž lastara.

Početkom avgusta lastari dozrevaju i manje su osetljivi na zarazu.

Suzbijanje Didymella applanata

Odmah posle berbe treba ukloniti biljke koje su donele rod, da se zaraza ne bi prenela na mlade lastare. Veoma je bitno da se ne ostave da lastari prezime i da se uklanjaju u proleće, kako se to inače čini. Takođe, ne treba držati guste, previše zakorovljene zasade maline, jer se u takvim uslovima bolest jače javlja.

Uklanjanje prvo izniklih lastara se vrši herbicidima, košenjem ili na druge načine. Ovo se vrši samo u jako bujnim zasadima i na sortama koje podnose uklanjanje lastara.

U toku vegetacije moguće je koristiti fungicide sa kontaktnim i sistemičnim delovanjem. Za tretiranje rodnih lastara pre kretanja vegetacije preporučuje se primena sumpornokrečne čorbe. Pred cvetanje mogu se koristiti i preparati na bazi azoksistobina, dok se 2 nedelje pred berbu može ići sa preparatima na bazi boksalida/piraklostrobina i fenheksamida, uz poštovanje propisane karence.