Krečenje stabala voćaka predstavlja staru, proverenu i ekonomičnu agrotehničku meru koja se u voćnjacima primenjuje decenijama. Iako se često vodi polemika o njenoj opravdanosti, pravilno sprovedeno krečenje ima značajnu ulogu u zaštiti stabala od temperaturnih oscilacija, mrazopuca i ožegotina, naročito kod mladih zasada i koštičavih voćnih vrsta.
Ova mera doprinosi dugovečnosti stabala i stabilnijem prinosu, posebno u područjima sa izraženim zimskim kolebanjima temperature.
Zašto se voćke kreče?
Osnovna funkcija krečenja je zaštita kore od naglih temperaturnih promena tokom zime i ranog proleća.
Bela boja reflektuje sunčevu svetlost i smanjuje zagrevanje debla tokom toplih zimskih dana. Na taj način se ublažava razlika između dnevnih i noćnih temperatura, što direktno smanjuje rizik od:
- pucanja kore (mrazopuc),
- nastanka rana na stablu,
- prodora patogena kroz oštećenja kore.
Kod mladih stabala, čija je kora tanja i osetljivija, krečenje dodatno sprečava pojavu ožegotina tokom letnjih meseci.
U praksi se navodi i da okrečena stabla mogu nešto sporije krenuti sa vegetacijom, što u određenim godinama može smanjiti rizik od šteta izazvanih kasnim prolećnim mrazevima. Međutim, ovaj efekat zavisi od više faktora i ne treba ga posmatrati kao potpunu zaštitu od mraza.
Koje voćne vrste imaju najviše koristi?
Krečenje je posebno značajno kod koštičavih voćaka:
- šljiva
- trešnja
- višnja
- kajsija
- breskva
Pozitivan efekat ima i kod jabučastih vrsta poput:
- jabuke
- kruške
Posebnu pažnju treba posvetiti mladim zasadima, jer su njihova debla tanja i podložnija oštećenjima usled temperaturnih oscilacija. U brdskim i planinskim područjima, gde su razlike između dnevnih i noćnih temperatura izraženije, ova mera ima dodatni značaj.
Kada je najbolje vreme za krečenje voćnjaka?
Optimalan period za krečenje je jesen - najčešće tokom septembra i oktobra, a najkasnije do početka novembra, u zavisnosti od vremenskih uslova.
Cilj je da zaštitni sloj ostane na stablu tokom cele zime, kada su temperaturna kolebanja najizraženija.
Krečenje treba obavljati:
- po suvom vremenu
- pri temperaturi iznad 0°C
- uz nižu vlažnost vazduha
- po mogućstvu tokom sunčanog dana
Ukoliko se primenjuje u martu ili aprilu, krečenje više nema preventivni efekat protiv zimskog pucanja kore, jer su oštećenja tada već nastala.
Mladi zasadi jabučastog voća najčešće se kreče svake godine, dok se kod starijih stabala postupak može ponavljati ređe, u zavisnosti od stanja kore.
Kako se priprema smeša za krečenje?
Tradicionalna smeša za krečenje pravi se od:
- 5 kg gašenog kreča
- 0,5 kg kuhinjske soli
- 0,25 kg sumpora u prahu
- 10-15 litara vode
Smeša se razredi do odgovarajuće gustine i ostavi da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje.
Kao alternativa može se koristiti bela disperziona (lateks) boja za fasade, razređena vodom u odnosu 1:1. Važno je izbegavati boje na bazi ulja, jer mogu oštetiti koru stabla.
Način primene: četka ili prskanje?
Krečenje se može obaviti:
- ručno, pomoću četke
- prskanjem atomizerom
Nanošenje četkom omogućava deblji i dugotrajniji sloj, dok je prskanje brže i praktičnije kod većih zasada. Kod primene atomizerom važno je da smeša bude dobro procedjena kako bi se izbeglo zapušavanje dizni.
Kod starijih stabala obično se kreči samo deblo, dok se kod mladih stabala premaz može naneti i do mesta grananja.
Mogući rizici nepravilne primene
Neodgovarajuća koncentracija ili loši vremenski uslovi mogu umanjiti efekat krečenja.
Previše jaka smeša može izazvati oštećenja kore, naročito kod mladih stabala. Takođe, ukoliko se krečenje obavlja pri niskim temperaturama ili visokoj vlažnosti, postoji rizik da se sloj odvoji od stabla i ispere, čime se gubi zaštitna funkcija.
Zato je pravilna priprema smeše i izbor odgovarajućeg termina ključ uspešne primene ove mere.