Krečenje stabala voćaka kao preventivna mera: Smanjenje rizika od mraza i ožegotina

Stara i ekonomična mera, koja se prenosi sa kolena na koleno i primenjuje u voćnjacima u cilju zaštite i dugovečnog gajenja, naročito koštičavih voćnih vrsta, jeste krečenje donjeg dela stabala voćaka. Kada se govori o ovoj agrotehničkoj meri, uvek se javljaju određene dileme, kao što su da li je to uzaludan posao ili dobra zaštita, da li bolje efekte daje u jesen ili u proleće, i treba li koristiti gotove premaze ili ih sami napraviti?

Zašto se voćke kreče?

Kreč se na stabla voćaka nanosi iz različitih razloga. Krečenje može pomoći kao vrsta dezinfekcije u zaštiti voćaka od različitih bolesti. Kreč na kori i lišću može delovati kao barijera protiv bakterija, gljivica i drugih patogena. Krečenje takođe otežava insektima i drugim štetočinama da se nasele na voćkama. Beli kreč reflektuje sunčevu svetlost, smanjujući apsorpciju toplote i regulišući temperaturu kore voćaka.

Okrečene voćke kasnije kreću sa cvetanjem, što je značajno u slučaju prolećnih mrazeva. Osim toga, krečenjem se smanjuje nejednako zagrevanje stabla, čime se kora štiti od pucanja (mrazopuc) i nastanka rana na stablu usled temperaturnih oscilacija tokom zimskog perioda. Kod mladih stabala, čija kora nije još zadebljala, bela boja reflektujući svetlost sprečava ožegotine na kori tokom vrelih letnjih meseci.

Koje voćke najviše profitiraju od krečenja?

Krečenje je posebno korisno kod koštičavih voćaka kao što su šljive, trešnje, i višnje, ali ima veliki efekat i na jabučaste vrste kao što su jabuke i kruške. Posebnu pažnju treba posvetiti mladim stablima jer su njihova debla tanja i osetljivija na promene temperature, pa im krečenje pomaže u očuvanju vitalnosti. Korišćenje kreča preporučuje se i kod voćnjaka u brdovitim predelima, gde su zimske oscilacije u temperaturi najizraženije.

Kada se kreče voćnjaci?

Najbolje vreme za krečenje voćaka je tokom jeseni, u našim klimatskim uslovima idealno u septembru, ili eventualno u oktobru i početkom novembra, uz uslov da vremenski uslovi to dozvoljavaju. Kreč bi trebalo da se održi tokom cele zime i odigra svoju zaštitnu ulogu u voćnjaku. Krečenje u kasnu jesen ili s proleća nije preporučljivo zbog čestih kiša koje mogu isprati kreč i time umanjiti efekte njegovog delovanja. Ukoliko krečenje sprovodite u martu ili aprilu, imajte na umu da ova mera neće sprečiti pucanje kore debla. Mladi zasadi jabučastog voća kreče se svake godine, dok stariji zasadi svake četvrte godine.

Preporučuje se sprovođenje postupka krečenja po suvom vremenu, pri temperaturi iznad 0°C i uz relativno nisku vlažnost vazduha, po sunčanom danu, kako bi se naneti sloj kreča osušio u toku dana. U suprotnom, ukoliko je niža temperatura, postoji rizik da se krečna opna smrzne i odvoji od drveta. Kod starijih voćaka se kreči samo stablo, dok se kod mlađih nanosi i na deo stabla gde počinje grananje.

Kako se pravi smeša za krečenje

Smeša za krečenje pravi se od 5 kg gašenog kreča, 0,5 kg kuhinjske soli i 0,25 kg sumpora u prahu, uz dodatak vode od 10 do 15 litara. Nakon što se smeša razredi vodom do odgovarajuće gustine, ostavlja se da odstoji 24 sata uz povremeno mešanje. Alternativno, umesto tradicionalnog kreča, moguće je koristiti belu lateks boju za fasade, razređenu sa vodom u odnosu 50:50. Važno je napomenuti da boje na bazi ulja ne bi trebalo koristiti, jer mogu izazvati oštećenja biljaka.

Krečenje se može izvesti ručno četkom ili prskanjem atomizerom, ali je važno da se smeša dovoljno procedi i rastvori kako bi odgovarala diznama raspršivača. Prskanje atomizerom je efikasnije i brže, posebno kod stabala sa hrapavom korom, gde bi bilo naporno ručno utrljati kreč na sve delove kore. Međutim, nanošenje kreča ovim načinom nije dugotrajno i brže se ispira. Prednost nanošenja četkom je što se jednim premazom može naneti dovoljna količina smeše kojom će se ostvariti potrebna zaštita stabala. Važno je pratiti preporuke stručnjaka ili lokalnih agronoma kako bi se postigao najbolji efekat i minimizovali potencijalni negativni uticaji na voćke.

Mogući rizici kod neodgovarajuće primene kreča

Korišćenje previše koncentrisane smeše kreča može izazvati opekotine na kori voćaka, posebno kod mladih stabala. Takođe, ukoliko se krečenje obavlja u nepovoljnim vremenskim uslovima, poput visoke vlažnosti ili niskih temperatura, postoji opasnost od odvajanja kreča od kore, što smanjuje njegovu efikasnost. Stoga, pažljiva priprema smeše i pravilno vreme primene ključni su za uspeh ove agrotehničke mere.