Sertifikovane voćne sadnice: Garancija kvaliteta i uspeha u voćarstvu

Rasadnici često prodaju sadnice voća koje poseduju sertifikate ministarstva poljoprivrede i za koje vam izdaju prateću dokumentaciju neophodnu za podnošenje zahteva za subvencije. Sadnica dobrog kvaliteta se ne kupuje na pijaci bez deklaracije kvaliteta i porekla, te sadnice su u mnogo slučajeva sumnjivog kvaliteta, loše čuvane, a često i suve.

Voćne sadnice se mogu saditi za vreme mirovanja, pa sve do kretanja vegetacije. Uspeh kompletne proizvodnje zavisi od izbora sadnog materijala i zato je od velike važnosti da se prilikom izbora sadnica obrati pažnja na sledeće činioce:

• razvijenost korena
• identitet sorte
• starost
• zdravstveno stanje
• mehanička oštećenja

Pri podizanju voćnjaka preporučljivo je koristiti sadnice prve klase sa dobro razvijenim korenovim sistemom. Poželjno je da je korenov sistem snažan, dobro razvijen (žiličast), koji nije isušen i oštećen prilikom vađenja. Što je korenov sistem duži i bolje razvijeniji, primanje i razvoj sadnice biće bolji. Sadnice koje imaju slabije razvijen korenov sistem imaju slabiji procenat primanja i verovatno će iz tog razloga imati zaostajanje u porastu.

U novije vreme koristi se mehanizovano vađenje sadnica kod kojeg dolazi do očuvanja sitnijih obrastajućih žilica koje su najvažnije za prijem i razvijanje sadnica. Ovo je vrlo važna činjenica pred sadnju, gde se one koje su predugačke skraćuju na 15-20 cm, a ujedno se i odstranjuju povređene, polomljene i sasušene žile do zdravog dela. Preporuka je i da se pre sadnje sadnice potope u kašu sveže goveđe balege, ilovače i vode, fitohormonalne rastvore i suspenzije bakteriskog đubriva.

Kvalitet sadnica voća koji određuje berbu

Kvalitet sadnog materijala koji se sadi tokom jeseni odrediće i bogatvo berbe sledećih godina. Najbolje je saditi knip sadnice – brže se dobija rod i sigurnije je “primanje” sadnica. Za podizanje zasada u praksi se upotrebljavaju okulanti, jednogodišnje i dvogodišnje sadnice voćki(knip sadnice). Preporučljivo je da ove sadnice ispunjavaju sledeće uslove:

• Okulanti da poseduju tri skeletne žile sa najmanjom dužinom od 10 cm. Dužina nadzemnog dela najmanje 30 cm.
• Jednogodišnje voćne sadnice koje su dobro zadrvenele moraju imati korenov sistem sa najmanje pet skeletnih žila dužine 20 cm. Visina nadzemnog dela sadnica jabuke, kruške, dunje, kajsije i trešnje mora da je 1m, dok kod ostalih voćnih vrsta ona se kreće od 40 cm kod oraha do najmanje 70 cm kod breskve, višnje, leske. Od izuzetne je važnosti postojanje prevremenih grančica jer one omogućuju vrlo brzo stupanje na rod posebno kod jabučastog voća.
• Kod dvogodišnjih knip sadnica korenov sistem sa najmanje četiri skeletne žile sa dužinom žila najmanje 20 cm. Prečnik sadnica ispod prve ramene grane treba da je najmanje 12 mm.

Zdravstveno stanje sadnica treba da je ispravno, bez bolesti, štetočina i mehaničkih oštećenja.

Koje karakteristike moraju da imaju kvalitetne sadnice

Kvalitetne sadnice voća se odlikuju nekim od navedenih karakteristika:

• kalemljenje se vrši na 100–200 mm iznad površine zemlje;
• minimalni prečnik sadnice je 14 mm na visini od 100 mm iznad površine zemlje;
• minimalna visina 1,6 m iznad spojnog mesta;
• minimalno 3 grančice dužine preko 30 cm, poželjno je minimum 7 grančica;
• ugao grananja minimum 60° ili više;
• debljina grančica ne sme preći 30% debljine vodilice;
• kvalitetan korenov sistem, mnogobrojnim žilama, a dužina podloge u zemljištu minimum 250 mm;
• minimalne štete nastale prilikom vađenja i ostalih operacija;
• bez vidljivih oštećenja od bolesti i štetočina;
• bez tretiranja hemijskim sredstvima za ubrzanje defolijacije osim sredstvima na bazi niskog sadržaja biuret uree ili bakra.

Priprema za sadnju

Pre sadnje sadnog materijala potrebno je izvršiti određene pripreme za sadnju: napraviti plan budućeg voćnjaka, odabrati voćne vrste, odabrati sorte voća, pripremiti zemljište, izvršiti duboko oranje ili kopanje  jama, itd. Od navedenih radnji zavisiće i kvalitet same sadnje.

Vreme sadnje sadnog materijala

Sadnja se može vršiti u jesen i ranije proleće. Jesenja sadnja ima mnogo prednosti u odnosu na prolećnu sadnju. Prednosti se sastoje u tome da sadnice posađene u jesen imaju dosta vremena da se ukorene, i na taj način spremno dočekaju proleće i  sam početak vegetacije. Nedostatak jesenje sadnje je rizik od napada  divljači  i glodara u toku zime, ali to se  može sprečiti tako što će se biljke štititi zaštitnom  mrežom protiv glodara.

Prolećna sadnja ima niz nedostataka, biljke posađene u proleće sporije rastu u prvoj godini, moraju se polivati, a i prijem sadnog materijala je slabiji. Kod nas je idealno vreme za sadnju sadnica voća je kraj oktobra do polovine decembra.

U eri kada je teško naći voće koje nije tretirano hemijskim sredstvima, stare sorte krušaka postaju pravi dragulj za one koji traže zdravu i prirodnu ishranu. Njihova otpornost na bolesti i parazite, kao i dug vek trajanja plodova, čine ih savršenim izborom za uzgajivače i ljubitelje prirodnih ukusa. Ako želite da saznate koje su to sorte krušaka koje možete gajiti bez prskanja i uživati u njihovom ukusu tokom cele godine, pročitajte naš vodič o najotpornijim sortama krušaka za ekološki uzgoj.