Jesen u voćnjacima ne znači kraj posla. Naprotiv, upravo u ovom periodu započinje najvažnija faza pripreme za narednu sezonu. Stručnjaci ističu da je takozvano plavo prskanje jedna od najznačajnijih mera zaštite, jer se njome suzbija infektivni potencijal patogena koji prezimljavaju na stablu, kori, granama i pupoljcima. Ova tradicionalna praksa, zasnovana na upotrebi preparata na bazi bakra, dokazano smanjuje rizik od bolesti i doprinosi zdravijem i stabilnijem rodu u godinama koje slede.
Jesenje prskanje kao temelj zaštite
Plavo prskanje je preventivni tretman koji se sprovodi nakon opadanja većeg dela lišća, kada je vegetacija završena, a biljka ulazi u period mirovanja. U tom trenutku, na granama i kori voćaka ostaju prezimljujući oblici gljivičnih i bakterijskih bolesti, kao i jaja određenih štetočina. Primena bakarnih preparata u ovoj fazi omogućava da se te površine dezinfikuju i da se broj potencijalnih zaraza u narednoj vegetaciji svede na minimum.
Kako navode stručnjaci za zaštitu bilja, tretman ne samo da ima ulogu u smanjenju prisustva patogena, već i doprinosi „dezinfekciji” rana koje nastaju posle opadanja lišća, čime se sprečava njihov prodor u drvo tokom vlažnih zimskih meseci.
Kada je pravi trenutak za plavo prskanje
Optimalno vreme za plavo prskanje zavisi od vremenskih uslova i dinamike opadanja lišća. Najčešće se tretman obavlja kada je otpalo između 60 i 70 procenata lisne mase, jer tada preparat najefikasnije dopire do mesta na kojima se patogeni zadržavaju. Preporučuje se da se tretman obavi po suvom i mirnom vremenu, kada su stabla potpuno suva, a dnevna temperatura iznad 7 do 8 stepeni Celzijusa.
Tokom toplijih jeseni, kada lišće sporije otpada, ne bi trebalo predugo čekati, jer se infekcije mogu ostvariti i pre potpunog opadanja. U takvim uslovima, savetuje se ranije prskanje, čak i kada je otpalo oko polovine lisne mase, kako bi se sprečilo aktiviranje prezimljujućih oblika bolesti.
Prema najnovijim preporukama, bakarni oksihlorid u koncentraciji od 0,5% i Cuprozin 35 WP u koncentraciji od 0,3% pokazali su se kao najefikasniji preparati u zasadima jabuke, kruške, breskve i šljive, dok se za vinovu lozu preporučuje Funguran OH (0,4%) ili Cuproxat Flow (0,6%).
Pravilna primena i odabir preparata
Efikasnost tretmana zavisi pre svega od načina primene i pokrivenosti biljke. Cilj je da se voćke doslovno „okupaju“, jer mlaz mora dopreti do svih delova stabla, naročito do pazuha pupoljaka, pukotina kore i oštećenja od mehaničkih radova. Za visoke zasade i stabla većih dimenzija, preporučuje se primena veće količine vode — oko 1.000 do 1.200 litara po hektaru — kako bi svaka površina bila ravnomerno prekrivena rastvorom.
Najbolji rezultati postižu se kombinacijom bakarnih jedinjenja i mineralnih ulja, jer ulja povećavaju prijem rastvora i prodor u mikropukotine kore, gde se nalaze jaja štetočina poput lisnih vaši, grinja i smotavaca. Stručnjaci upozoravaju da se tretman ne sprovodi ako postoji opasnost od mraza u narednim danima, kao ni po jakom vetru ili neposredno pre kiše, jer padavine mogu isprati depozit bakra i umanjiti zaštitni efekat.
U praksi, sve više proizvođača kombinuje jesenje plavo prskanje sa osnovnim higijenskim merama - uklanjanjem suvih i polomljenih grana, mumificiranih plodova i opalog lišća, koji često predstavljaju izvor infekcije za narednu godinu.
Uz pravilno sproveden tretman i dobru pripremu voćnjaka, značajno se smanjuje potreba za agresivnijim hemijskim merama u proleće, što doprinosi ekonomičnijoj i održivoj proizvodnji.
Plavo prskanje nije samo tradicionalna praksa već i savremena, naučno potvrđena mera zaštite koja čuva zdravlje voćaka tokom zimskog mirovanja. Pravovremeno sproveden tretman, uz odabir kvalitetnih preparata i dobru tehniku primene, obezbeđuje mirnu zimu i zdrav početak nove vegetacije.