Borba protiv puževa: Prirodne taktike za očuvanje bašte bez hemikalija

Kada je vlažno i kišovito vreme, naročito ako takav period traje duže kao što je to slučaj ove godine, nesumnjivo je da se pojave halapljivi, nepoželjni gosti u baštama – puževi. Ove male napasti postaju aktivne u proleće, kada vegetacija buja, i tokom letnjih meseci kada ima više vlage i temperatura je optimalna za njihovu aktivnost. Puževi mogu naneti štetu u vrtovima na više načina, posebno vole mlade i tek nikle biljke, ali srećom nisu ljubitelji svih vrsta useva.

Puževi se hrane delovima biljaka, uključujući listove, mlade izdanke, stabljike,cvetove, pa čak i plodove, što može uzrokovati oštećenje i propadanje useva. Oni mogu napasti različite vrste povrća, ali postoje neke biljke koje su posebno podložne njihovom napadu. Povrće poput salate, kelja, kupusa, spanaća,paradajiza i krastavaca često su posebno podložni napadima puževa. Osim delova biljaka često napadaju plodove jagoda, paradajza i paprike te umanjuju njihov kvalitet. Poseban problem može nastati kada se hrane zaraženim biljkama, tada mogu preneti patogene organizme na zdrave biljke i širiti bolesti u bašti. Poznato je da svojim kretanjem ostavljaju sluzav trag koji kada ostane na biljci otežava fotosintezu i normalan rast biljke.

Zbog toga je važno preduzeti mere za suzbijanje puževa kako bi se zaštitili usevi od njihovog napada. Kod nas postoje brojne metode i sredstva,navešćemo nekoliko strategija. Najjednostavnija mera je da ih ručno sakpuljate, što je najbolje činiti u ranim jutarnjim satima kada su aktivniji. Međutim, najefikasnije je kombinovati nekoliko metoda.

Puževi ne vole kafu

Puževima smeta miris kafe te je možete koristiti da se zaštitite. Možete oko biljaka razbacati soc od kafe ili posuti mlevenu kafu kako bi sprečili puževe da im se približe. Drugi način jeste da skuvate jaku kafu, te je ohladite, procedite i zatim sa njom isprskate biljke ili zemljište oko biljaka, i njen miris će ih naterati da se okrenu i otpužu na suprotnu stranu. Kafu možete koristiti kao deo organskog mulča oko biljaka. Napravite mešavinu kafe i organskog materijala poput piljevine ili komposta i rasporedite je oko biljaka. Osim što će odbiti puževe, ovaj mulč će takođe zadržavati vlagu i poboljšati kvalitet zemljišta.

Namamite puževe pivom

Sladunjavi miris piva je nešto čemu puževi prosto ne mogu da odole, te ga možemo iskoristiti kao mamac. Plastičnu čašu ili prerezanu plastičnu flašu zakopajte u zemlju tako da vrh bude u nivou zemlje, i zatim 2/3 posude napunite pivom. Puževi će biti privučeni mirisom i upadati u posudu. Ostavite posude preko noći i ujutro ih pregledajte i uklonite sakupljene puževe. Pratite nivo piva i redovno praznite i punite posude kako biste održali njegovu efikasnost.

Odbrana pepelom

Kretanje po pepelu uzrokuje da puževi gube sluz što im otežava puzanje. Napravite krug od pepela oko biljaka što će naterati puževe da izbegavaju prelazak preko suvog pepela i sprečiti njihov pristup biljkama. Pepeo se ne zadržava dugo oko biljaka, i ispira se sa kišom i zalivanjem, te je neophodno njegovo konstantno posipanje kako bi ova metoda zaista bila efikasna.

Postavljanje barijera

Postavljanje fizičkih barijera može sprečiti puževe da se približe biljkama i nanose im štetu. Postavite trake od bakarne folije oko stabljika biljaka ili oko oboda bašte kako biste stvorili nepremostivu prepreku za puževe. Iskopajte jame oko biljaka dubine 15-20cm i zatim ih pospite krečom, piljevinom ili peskom. Možete napraviti barijeru od usitnjenih ljuski jaja oko biljaka. Oštre ivice ljusaka mogu delovati ometajuće na puževe. Kao fizičku barijeru možete koristiti daske, plastične ograde, limenke, i sl.

Prirodni neprijatelji puževa

Korišćenje prirodnih predatora puževa može biti efikasan i ekološki prihvatljiv način kontrole populacije puževa u bašti. Prirodni neprijatelji puževa su ježevi, žabe, slepaći, gušteri, rovčice, ptice i stonoge koje uništavaju jajašca puževa. Upravo njih treba ohrabriti i privući u baštu kako bi se rešili napasti. Ukoliko posedujete živinu možete i njih pustiti u baštu jer se kokoške, patke, ćurke i guske hrane puževima. Pri čemu sa peradima treba biti obazriv da one same ne nanesu štetu biljkama.