Otvorili ste bocu vina koju ste pažljivo čuvali za posebnu priliku, a umesto bogatog mirisa grožđa i tanina – dočekao vas je miris sirćeta i acetona. Nažalost, reč je o neželjenoj oksidaciji i bakterijskoj infekciji koje vino pretvaraju u tečnost neprijatnog ukusa. Najčešći uzroci su neadekvatno skladištenje, preduga ekspozicija kiseoniku i prisustvo bakterija sirćetne kiseline. Takvo vino više nije za piće – ali ne moramo ga baciti!
Može li se pokvareno vino ipak iskoristiti?
Tehnički – da. Iako nije idealan početak, vino koje je već krenulo putem sirćetne fermentacije može se „dovršiti“ i pretvoriti u upotrebljivo vinsko sirće. Za to vam je potrebna tzv. sirćetna "majka" (Mycoderma aceti) – prirodni ferment koji se stvara na površini ukiseljenog vina. "Majku" možete dobiti iz nepasterizovanog vinskog sirćeta iz prodavnice ili je nabaviti u specijalizovanim prodavnicama. Proces traje nekoliko nedelja, uz redovno provetravanje i toplu, tamnu prostoriju.
Kako napraviti domaće vinsko sirće od pokvarenog vina
U čistu staklenu teglu sipajte ostatke vina i dodajte sirćetnu majku ili malo prirodnog sirćeta sa sedimentom. Po želji, možete ubaciti i parče hrastovine kako biste dobili kompleksnije arome. Teglu prekrijte gazom i ostavite na toplom mestu 4 do 6 nedelja. Nakon što tečnost dobije karakterističan miris i ukus sirćeta – procedite i prelijte u flaše. Dobijeno sirće može se koristiti za salate, kuvanje i mariniranje.
Aćeto balzamiko – kralj među sirćetima
Ako vas tema vinskog sirćeta inspiriše, ne možete zaobići aćeto balzamiko – balsamiko sirće poreklom iz Modene, Italija. Ovaj specijalitet pravi se od posebnih sorti grožđa koje se dugo kuvaju, zatim fermentišu i odležavaju u drvenim burićima i do 40 godina. Tradicionalni balsamiko ima bogat, slatkasto-kiselkast ukus i koristi se kao začin u slanim i slatkim jelima. Iako je skup, njegova upotreba u kuhinji je dragocena – i svakako bolja alternativa nego baciti dragoceno vino.