Jesenji Krstovdan: Dan kada se posti i slavi pronalaženje Časnog krsta

Srpska pravoslavna crkva 27. septembra, po novom kalendaru, obeležava Krstovdan – praznik koji je posvećen pronalasku Časnog krsta na kojem je razapet Isus Hristos. Ovaj sveti događaj vezuje se za caricu Jelenu, majku cara Konstantina Velikog, koja je uspela da pronađe krst tokom svoje posete Jerusalimu. Veruje se da je u tom trenutku ceo svet bio ispunjen božanskom blagodaću i svetlom, a krst postaje simbol spasenja i vere u Hristovo vaskrsenje.

Pronalaženje Časnog krsta

Po hrišćanskom predanju, carica Jelena je, vođena čvrstom verom i velikim trudom, uspela da otkrije mesto na kojem je krst bio zakopan. Nakon kopanja, otkrivena su tri krsta, a pitanje koji od njih je Časni krst rešeno je polaganjem na mrtvaca, koji je vaskrsao pri dodiru s pravim krstom. Od tog trenutka, krst postaje najveća svetinja hrišćanskog sveta.

Prvo Vozdviženje krsta

Nakon što je Časni krst pronađen, patrijarh Makarije je podigao Krst na uzvišenje kako bi ga narod mogao videti i celivati. Ovaj trenutak je zabeležen kao prvo Vozdviženje (uzdizanje) Časnog Krsta, koje se dogodilo 326. godine. Sveti Krst je bio čuvan u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja, koji je podigla carica Jelena na mestu Hristovog raspeća, na Golgoti.

Iako je želja carice Jelene bila da Časni krst ostane netaknut, vekovima su od njega uzimane čestice, koje su raznošene po svetu kao svete relikvije. Mnoge crkve i manastiri danas čuvaju delove Časnog krsta kao simbol vere i nade, podsećajući na žrtvu Hristovu za spasenje čovečanstva.

Krstovdan: Dan posta i molitve

Krstovdan je dan koji Srpska pravoslavna crkva obeležava kao veliki praznik i označava ga crvenim slovom. Vernici na ovaj dan poste, kao znak poštovanja prema Hristovoj žrtvi i vaskrsenju. To je vreme za molitvu, pokajanje i podsećanje na snagu vere koja je pomogla carici Jeleni da pronađe Časni krst i vrati nadu ljudima.

Narodni običaji vezani za Krstovdan često uključuju aktivnosti u vezi s poljoprivredom, jer se veruje da ovaj dan donosi blagoslov zemlji i usevima. U nekim krajevima Srbije, poljoprivrednici na Krstovdan obavezno obilaze svoja polja, moleći se za plodnu i bogatu godinu. Ovaj praznik je poznat i po tome što se na njemu seju određene vrste biljaka, posebno ozime žitarice, jer se veruje da će setva na Krstovdan doneti zdrav i obilan rod. Takođe, vernici na ovaj dan izbegavaju težak fizički rad, poštujući post i dan posvećen molitvi.