Zaštitita paradajza u plasteniku i na otvorenom: plamenjača, trulež i štetočine – šta preduzeti?

Paradajz je jedna od najčešće gajenih povrtarskih kultura u Srbiji, bilo da se uzgaja na otvorenom polju ili u zatvorenom prostoru poput plastenika. U ovom periodu, ovu biljku napadaju bolesti koje mogu ozbiljno umanjiti prinos ili smanjiti tržišnu vrednost plodova. Takođe, jedan insekt predstavlja svake godine veliku pretnju proizvodnji paradajza u našoj zemlji.

U zasadima paradajza najaktuelniji su sledeći patogeni: plamenjača (Phytophthora infestans), siva trulež plodova – botritis (Botrytis cinerea) i plesnivost lista paradajza (Fulvia fulva). Od insekata, posebno se izdvaja Tuta absoluta, koji nanosi velike štete zasadima.

Usled čega dolazi do pojave bolesti

Plamenjači najviše pogoduje visoka relativna vlažnost vazduha, padavine i temperature preko 15–20 °C. Kada se ti faktori poklope, dolazi do brzog širenja bolesti. Siva trulež se pojavljuje u uslovima visoke vlažnosti i velikih količina padavina, dok se situacija dodatno pogoršava u toplijim, sunčanim danima.

Plesnivost lista paradajza obično se javlja kada postoji temperaturna razlika između dana i noći — noćne temperature niske (3–5 °C), a dnevne oko 20 °C, uz učestale padavine svakog drugog-trećeg dana.

Šteta koju izazivaju pomenute bolesti

Plamenjača je najrasprostranjenija bolest paradajza. U pojedinim godinama može uništiti čak do 95% roda, čineći proizvodnju potpuno neisplativom.

Siva trulež može prepoloviti prinose, napadajući i plodove i stablo, posebno u ranijim fazama rasta.

Plesnivost lista, iako ređa i sezonska, takođe može izazvati gubitke do 20–25% plodova, koji zbog fleka i krasta gube tržišnu vrednost.

Mere zaštite u proizvodnji paradajza

Plamenjača najpre napada listove, a zatim i celu biljku, ostavljajući utisak "spaljenosti". Siva trulež pogađa kako stablo, tako i plodove, naročito u ranoj fazi razvoja biljke.

U plasteničkoj proizvodnji, važno je kontrolisati vlažnost i izbegavati prekomerno zalivanje. Preporučuje se davanje samo onoliko vode koliko biljci zaista treba.

Hemijska zaštita se sprovodi najpre kontaktnim preparatima dok su biljke male, a kasnije sistemičnim sredstvima sa kraćom karencom.

Biološka zaštita predstavlja sve popularniju alternativu, naročito u organskoj proizvodnji, jer omogućava očuvanje zdravlja biljke i visok kvalitet prinosa bez upotrebe agresivne hemije.

Tuta absoluta – veliki neprijatelj paradajza

Ovaj insekt je prisutan u Srbiji poslednjih desetak godina, najverovatnije prenet uvozom povrća. Tuta absoluta se ubušuje u plod i pravi kanale, čime plod potpuno propada.

Štete od ovog insekta mogu iznositi od 75 do čak 100%, naročito ako se ne preduzmu mere zaštite. Najefikasnijim su se pokazale feromonske klopke i redovno uklanjanje biljnih ostataka, jer insekt prezimljava u njima.

Prema aktuelnim meteorološkim prognozama za april 2025. godine, očekuju se česte padavine i oscilacije u temperaturi (dnevne oko 18–22 °C, noćne i ispod 7 °C), što predstavlja idealne uslove za razvoj plamenjače i plesnivosti lista. Proizvođačima se savetuje povećana budnost i pravovremena primena zaštitnih sredstava, kao i pažljivo praćenje pojave simptoma bolesti na listovima i plodovima.