Ove sorte krušaka možete gajiti bez prskanja i uvek će biti ukusne

Kruška je interesantna jer ima dugu sezonu potrošnje, koja počinje u drugoj polovini juna, a završava se krajem aprila. Najznačajnije osobine plodova kruške su: rano ili kasno zrenje, lakoća čuvanja plodova, pogodan oblik za mehanizovano sortiranje i pakovanje, plodovi su privlačne boje pokožice, prijatan ukus i aroma.

Bilo za konzumiranje ili za pripremanje soka, rakije - stare sorte krušaka sve više dobijaju na popularnosti. Živimo u eri kada gotovo ne postoji voće ili povrće koje nije prskano ili tretirano nekim hemijskim supstancama, koje su pre svega štetne po naše zdravlje - pa su kruške koje se ne prskaju sve traženije. Ove sorte krušaka su veoma otporne na bolesti i parazite, a relativno lako se održavaju. Kako su to i autohtone sorte krušaka, gajeći ih omogućava se očuvanje ovih vrsta i ekologija staništa.

Pravilan izbor sorte je osnovni uslov za uspešnu proizvodnju, kako kruške tako i sadnica druge vrste. Pri izboru sorte mora se voditi računa o njenim potrebama. Postoje sorte koje se jako dobro prilagođavaju datim ekoloskim uslovima, ali ne daju uvek dobar kvalitet plodova. Kod izbora sorte važno je znati da je kruška stranooplodna vrsta, što znači da se ne sme podizati samo jedna sorta, zbog onemogućene oplodnje, te pri sadnji treba imati u vidu bar dve sorte kruške.

Kako pravilno odabrati sadnice kruške

Sadnice kruške ne uspevaju na svim tipovima zemljišta. Preporučujemo analizu zemljišta pre sadnje. Suviše krečna zemljišta sa više od 3% kreča nisu pogodna za krušku jer se javlja hloroza. Kruška najbolje uspeva na dubokom i rastresitom zemljištu.

Sadnice kruške koje su kalemljene na dunji podnose malo teža zemljišta, ali neke sorte nemaju dobar afinitet sa dunjom, posebno sa dunjom MA. Sorte koje nemaju dobar afinitet sa dunjom kao što su Vilijamovka, Boskova bočica i dr. kaleme se preko posrednika, a za posrednik se koriste sorte koje su odličnog afiniteta sa dunjom, kao što su: Kaludjerka, Lubeničarka i druge. Za sadnice kruške, kao i za starije zasade voditi računa prilikom odabira sredstava za prskanje, jer neka sredstva nepovoljno deluju na krušku i stvaraju ožegotine i izazivaju odbacanje plodova.

Vrlo je vazno da se sadnice kruške posade u dobro pripremljeno zemljiste, vodeći računa o razmaku izmedju sadnica. Zasadi treba da imaju sledeci princip sadnje: razmak između redova 3,8m do 4m,a između sadnica 0,8m do 1m. Pri ovakvoj sadnji na jednom hektaru možemo imati od 3200 do 3300 sadnica kruske.

Stara sorta kruške - Kaluđerka

Ova sorta kruške vodi poreklo iz Francuske. Zbog mnoštva njenih pozitivnih karakteristika kod nas se gaji u velikim količinama. Rađa odilčno, njen plod je krupan do vrlo krupan, a izduženog oblika. Pokožica je debela, zutozelene boje sa svetlim tačkicama, a često se na njoj javi i smeđa crta ili lagano udubljenje.

Plodovi su sočni, ali siromašni kiselinama i bez posebne arome. Sorta je rano zimska, te sazreva početkom oktobra, a cveta srednje rano. Otporna je na mrazeve, sušu i štetocine, a delimično otporna na čađavu krastavost. Njena skladišna sposobnost je dobra – plodovi se dugo čuvaju.

Stara sorta kruške - Krasanka

Krasanka je porekolom iz Francuske. Dobre karakteristike ove sorte su stablo srednje bujnosti, srednje rano cvetanje i plod srednje krupan do izrazito krupan.

Plod može imati težinu i do 500 g. Neobičnog je oblika, okruglasta, šira nego duža. Meso ploda je belo, slatkasto nakiselo. Pokožica je hrapava, žuto-zelena i  prekrivena narandžasto-braon tačkicama.  Manje dobre karakteristike su njena velika osetljivost na kasne mrazeve, sušu i bakterijske bolesti. Plodovi su osetljivi na vlagu, pa u kišnom periodu trule. Sazreva početkom oktobra. Da bi se izbegle ove loše osobine preporučuje se kalemljenje na stablo dunje da bi sazrela ranije i da bi se izbegle jesenje kiše.

Stara sorta kruške - Lubeničarka

Lubeničarka je jedna od starijih sorti kruške. Naziv je dobila po svom tamnocrvenom mesu, koje podseća na lubenicu.

Ima srednje krupan plod, pravilno kruškastog oblika. Pokožica je zelenožute boje, sa rumenilom na osunčanoj strani. Meso ploda je sočno, slatkonakiselo, izražene i prijatne arome. Sazreva tokom avgusta. Prinosi ove sorte su redovni i obilni. Podloge koje preporučujemo su sejanac divlje kruške i dunja MA. Ono što je za ovu sortu karakteristično jeste izuzetna otpornost na bolesti i činjenica da ne mora imati oprasivača pored sebe.

Stara sorta kruške - Karamanka

Karamanka je stara sorta kruške, ali je i danas jako popularna na tržištu. Njeno stablo traje jako dugo, čak do 200 godina. Sadnica ove kruške raste jako bujno i formira razgranatu krunu.

Plodovi su pravilnog kruškolikog oblika, izuzetno krupni i dosežu težinu od 500 do 700 grama. Pokožica je zlatnožuta sa nijansom braon boje i sa izrazenim rumenilom sa sunčane strane. Meso ploda je izuzetno ukusno i sočno, slatkonakiselog ukusa, prijatne arome. Sazreva krajem avgusta. Podloge koje preporučujemo su dunja MA i divlja kruška. Ono što je za ovu sortu karakteristično jeste izuzetna otpornost na bolesti i činjenica da ne mora imati oprašivača pored sebe.

Da bi gajenje kruške bilo profitabilno, prinos se mora podizati iznad 25 tona po hektaru svake godine i mora se odabrati adekvatna sorta koja ostvaruje bolju cenu na tržištu.